01 Nov, 2008

Jedna priča 20. veka

Generalna — Autor patos @ 18:09

 

 

Tog jutra, te tmurne ’95., Novi Sad je osvanuo sa par desetina hiljada novih stanovnika. Nesrećnih, izneverenih, izgubljenih. Sve su najdraže sobom poveli, i poneli. 
Među njima, našao se i jedan vremešni advokat iz Knina. Nemajući porodice nikog nije poveo; samo je poneo, svoje spise i predmete. 
Najzanimljiviji svoj predmet otvorio je, uz dobro penušavo crno točeno pivo, jednom radoznalom novosadskom asistentu. Tako je priča dospela i do nas:

Jedno predveče, krajem 80-tih, u kancelariju nesrećnog advokata ušao je jedan čiča, sed i izboran, ali prilično vitalan za svoje godine. 
„Dobro veče, gospodine, šta mogu da učinim za vas?“ – pitao je advokat.
„Da Vam se najpre predstavim, poštovani gospodine, ja sam X.Y. (
ovo samo stoga što sam zaboravio ime nesrećnika), bivši kraljevski oficir. Već me dugo nešto mori, pa eto, ... dođoh da pitam i potražim savet, ... imam li ja pravo na ratnu odštetu?“. Advokat ga posednu, pa rutinski krenu da uzima generalije, a na pitanje :“Imate li dece?“, čiča sagnu pogled, zasuzi i prošaputa :“Ne znam, ...“.
X.Y. rođen je početkom 20. veka u jednom zabačenom kotarskom selu. Kao najdarovitiji đak upisao je u Zagrebu i, opet kao najbolji, završio mušku gimnaziju i Visoku vojnu kraljevsku školu. Kao prvi u klasi, što u pokazanom znanju, što u nesvakidašnjoj okretnosti i telesnim veštinama, svoje dalje školovanje nastavio je u Beču, kao stipendista Kraljevine Jugoslavije. Kako je i tu brzo pokazao svoju superiornost, na razne pozive, Kraljevina mu odobrava dalje usavršavanje stupanjem u jednu britansku regimentu, koja je bila stacionirana negde na severu Afrike. Tu ga je i zateklo otpočinjanje II sv. rata. Po prvim saznanjima, uputio je depešu u Beograd, sa pitanjem da li da se vrati u Kraljevinu. Usledio je odgovor da je u najboljem interesu Kraljevine da on ostane pri britanskoj regimenti kako bi pružao dragocene informacije. A onda su veze prekinute. Njegova regimenta ubrzo dobija prekomandu – Kina, obala Žutog mora. U jednom japanskom naletu, regimenta biva razbijena i desetkovana, a svi preživeli zarobljeni i prebačeni u Japan. Smestili su ih u neke improvizovane barake. Odmah mu je bilo čudno što ih niko nije tukao ni zlostavljao. Imali su redovne i vrlo pristojne obroke. A onda je usledilo nešto još čudnije: svakog dana razne inspekcije, pregledi i provere. Počelo je sa težinom, visinom, fizičkom izdržljivošću. Nakon par dana, broj zarobljenika je prepolovljen. Video je da su oni slabiji izdvojeni i nekud odvedeni. Testiranje je nastavljeno. Broj se smanjivao. Ostala su njih trojica, kad su im doneli matematičke zadatke i nešto nalik na testove inteligencije. Sledećeg jutra, osvanuo je u baraci sam. Znao je da je on odabran, samo za šta? U baraku je ušlo nekoliko visokih japanskih oficira i, uz njihov tradicionalni naklon, pokazali su mu put ka obali. Ušli su u jedan vojni čamac i, nakon kraće vožnje, pristali na omanje ostrvo. Ostrvo je bilo kao iz snova. Centralnim delom dominirao je impozantni japanski letnjikovac, okružen prelepim, bajkovitim vrtovima, prepunim stazama za šetnju koje su sve vodile ka peščanim plažama. Kratko su mu na grubom engleskom, i uz ponovni duboki naklon, promrmljali kako očekuju ono najbolje za sve – saradnju, i da ih više neće videti. Poklonili su se, okrenuli i otišli. Ostao je sam. Dva dana nikog na vidiku. Sam na ostrvu u predivnom letnjikovcu punom raznoraznih đakonija. A onda, tog trećeg dana, pristao je prvi čamac sa svojim „tovarom“. Prelepa, riđokosa devojka zanosnih oblina. Čim su je uveli u kuću, vojnici su napunili zalihe hrane i pića, poklonili se, ušli u čamac i otišli. Jasna mu je bila njegova uloga. On je bio idealno „seme“ za surovi eksperiment nove, superiorne rase. Dani su prolazili, devojke se menjale. Svake nedelje nova, drugačija, a jednako lepa. Ništa nije tražio, sve su mu redovno donosili – najkvalitetniju hranu i najbolje piće, čistu odeću i sredstva za higijenu. Imao je i redovne lekarske preglede, kao i stalni pogled na japanske patrolne čamce na horizontu. I trajalo je to pune dve godine. Do kapitulacije carevine. 
A onda, nekako je stigao kući. A kao da nije. Niko ga nije prepoznao, nikoga on nije prepoznao. Povukao se u svoje selo, u svoj kućerak. Dugo je mislio da svi znaju, pa ga zato k’o čudaka gledaju, i bilo ga stid. 
A onda, nije se moglo više, zamirisalo je na kraj. Pokucao je na advokatova vrata.


Samo još jedna priča, koja je moguća samo onda kada se i zbila – u 20. veku!  



Komentari

  1. Pa izgleda da ništa nije nemoguće. Eto nekad se čovjek nađe na nekom mjestu a da o tome nije nikad razmišljao, ujutru se probudi pa kaže, "Hej, pa otkud ja sad tu!" Dešava se. Meni se desilo 95-e. pozdrav

    Autor mandrak72 — 01 Nov 2008, 18:26

  2. Covece!
    Da li si svestan kakva je ovo gradja za jedan roman!!!

    Autor Stepskivuk — 01 Nov 2008, 18:28

  3. Mandrak, slavljeniče! baš tako! A ovo se dešava u onom NAŠEM veku, samo da te podsetim, da ne zaboraviš, matori, hehehehe ...
    Ave!

    Autor patos — 01 Nov 2008, 18:35

  4. Stepskivuče, dobrodošao! Pa tako nekako i kažu - život piše najbolje romane.
    Ave!

    Autor patos — 01 Nov 2008, 18:37

  5. Nisam dosao...slucajno sam naisao ;-)
    Nije jos vreme za pisanje.

    Autor Stepskivuk — 01 Nov 2008, 18:37

  6. Patose ne znam na koji misliš, valjda nije srednji bog te mazo. he he he!

    Autor mandrak72 — 01 Nov 2008, 18:39

  7. Eh, šta je to slučaj?
    Samo ti "slučajno" naiđi!
    hehehe ...
    Ave!

    Autor patos — 01 Nov 2008, 18:41

  8. Mandrak, prijatelju, bolje i srednji nego prednji ili (daleko bilo) zadnji!
    hahahahahahahaha ...
    Ave!

    Autor patos — 01 Nov 2008, 18:42

  9. Јел тај чичица срећан или тражи острвце кад добије одштету...

    Autor krilaandjela — 01 Nov 2008, 18:55

  10. Pravo da ti kažem, krilaanđela, ne znam ni sam, a možda ni on nego, eto, samo pita ...
    Takođe ne znam ni da li je iznad njegovog "logora" stajao natpis - "Arbeit macht frei !", samo, naravno, na japanskom?
    Ave!

    Autor patos — 01 Nov 2008, 19:06

  11. Meni je iskreno zao tog dedice....nema odstete koja bi mu platila izgubljen zivot...

    Autor casper — 01 Nov 2008, 19:25

  12. casper, zato mi i jesmo svojevremeno analizirali tu priču, sa raznih strana, ... i sve upućuje na zajednički imenitelj - 20. vek.
    Ave!

    Autor patos — 01 Nov 2008, 19:50

  13. Ima uglova posmatranja koji ne daju za pravo da mu je zivot bio izgubljen...
    Jeste,nevoljno,ucestvovao u strasnom eksperimentu,ali je imao relativno udoban zivot,u vreme kada su mu sve kolege bile ubijene.}
    Nije imao slobodu,ali je imao sve ostalo.
    Na kraju,dobio je i slobodu i zivot.
    Da se vratio u USA,verovatno bi dobro prodao svoju zivotnu pricu.

    Autor Stepskivuk — 01 Nov 2008, 19:57

  14. Ima uglova posmatranja koji ne daju za pravo da mu je zivot bio izgubljen...
    Jeste,nevoljno,ucestvovao u strasnom eksperimentu,ali je imao relativno udoban zivot,u vreme kada su mu sve kolege bile ubijene.}
    Nije imao slobodu,ali je imao sve ostalo.
    Na kraju,dobio je i slobodu i zivot.
    Da se vratio u USA,verovatno bi dobro prodao svoju zivotnu pricu.

    Autor Stepskivuk — 01 Nov 2008, 19:57

  15. Stepski, baš su to neka suštinska pitanja što nam ih je ova priča pokretala. Sloboda i goli život iz ugla 20. veka. Nema rešetki, ćelije, batina ni namrštenih stražara - je li on slobodan? Pa devojke, sex, hrana i piće u izobilju - je li on blažen?
    S druge strane, takvu "slobodu" ima i pokusni kunić. Volja, emocije, ... deca? ... šta je sloboda?
    Je l' to nešto krajnje relativno? Zavisi li od svačijeg ugla? Stupa li se time u totalitarni relativizam postmoderne?
    Ili je tome drugačije?
    Ave!

    Autor patos — 01 Nov 2008, 20:13

  16. Sloboda je relativna stvar i mislim da je licni dozivljaj svakog pojedinca, tragicno je sto pitanje slobode jos uvek mnogi povezuju sa tim da nisu bukvalno zatvoreni ili okupirani.

    Dva puta procitah ovu pricu i meni u njoj nesto nedostaje ili si ti izostavio. Na pocetku je receno da je ovo prica iz ''predmeta''... dalje... kako se zavrsio ovaj predmet?

    A sto se eksperimenata tice mi i dalje ucestvujemo u njima samo sto nismo obavesteni.

    Autor shadow — 01 Nov 2008, 20:21

  17. Dobra prica!

    Autor andrijana — 01 Nov 2008, 20:23

  18. Sve zavisi od vremena i prilika...pisalo jos u Bibliji u Knjizi Propovednika.
    u onom zarobljenistvu,covek bi,verovatno,trebao da bude zadovoljan sto je tako dobro prosao...ali sloboda je ultimativni zakon za svako mislece bice.
    Utoliko vise,jer sloboda je vazna cak i beslovesnim(koliko nam je poznato) zivotinjama.
    Sloboda,Ljubav,Zdravlje.
    To su jedine vrednosti i jedina zelja zdravog bica.
    Sve ostalo je samo krecenje zidova nase tamnice.

    Autor stepskivuk — 01 Nov 2008, 20:27

  19. Shadow, ako stanemo na poziciju relativnosti slobode i njenog utemeljenja na subjektivnom doživljaju, čini mi se da gubimo mogućnost ugrožavanja iste, tačnije, država i sudovi gube svaki kriterijum.
    I da, ovde nedostaje kraj ili pravno razrešenje. To je oblik sa kojim smo se mi upoznali, pa samo pretpostavljam da zbog događaja 90-tih ovo nije ni odmaklo dalje. A možda je tako i bolje (mislim za nas, otvoreno).
    A što se eksperimenata tiče, da, nakon 20. stiže 21. vek, sa samo još morbidnijim mogućnostima za neke "umove".
    Ave!

    Autor patos — 01 Nov 2008, 20:40

  20. Andrijana, i ja tako mislim. Bar je bremenita mnogim temeljnim upitima.
    Ave!

    Autor patos — 01 Nov 2008, 20:44

  21. Ne, nisam tako mislila, htela sam da kazem da je zbog svega sto se desavalo mnogim ljudima na ovim prostorima sloboda samo to sto nisu zatvoreni a mislim da nije bas taako.

    Autor shadow — 01 Nov 2008, 20:45

  22. Stepski, ne bi se mogao složiti da su i životinje slobodna bića, zapravo ništa sem čoveka. Životinje su utomljene u ono prirodno, pa tako i reaguju (reakcije, a ne spontano delovanje). Priroda je carstvo nužnosti, tu izbora nema, a gde nema izbora nema ni slobode. Duh (za šta je samo čovek sposoban), carstvo je slobode. Zato što bira, zato je čovek slobodan, odgovoran i zato može biti kriv (za dobro ili loše).
    A da je upravo sloboda najviša ljudska vrednost, potpuno sam saglasan, šta bi drugo.
    Ave!

    Autor patos — 01 Nov 2008, 20:52

  23. Shadow, da, tu se razumemo u potpunosti. Na žalost jeste tako. Oni vide samo tzv. slobodu "od", a ne i slobodu "za". Ali, istina je surovi napor uma i nikad se ne rukovodi kvantitetom. I, ako primećuješ, evo na jedan način smo ušli i u tvoj post - recimo: mnogi će, zadešeni teškim grozotama ovih prostora, biti u stanju da pomisle i izgovore - neka, to je samo poneki šamar, znam ja za mnogo gore.
    Ave!

    Autor patos — 01 Nov 2008, 21:02

  24. Nema boljih i groznijih. Svaki samar je tezak i ima posledice cak i oni koje ne dobijamo licno mi. Negde se na nekome lomi a mi ne sticemo samo za sebe i ne odnosimo to sa sobom, valjda mozemo da biramo sta ostavljamo.

    NIje tacno da me ne ugrozava ono sto me licno ne dotice. To je takva zabluda.

    Autor shadow — 01 Nov 2008, 21:12

  25. hehe, eto, rekosmo isto, na različit način!

    Ave!

    Autor patos — 01 Nov 2008, 21:20

  26. U onom NASEM veku svasta nesto se dogadjalo..svaka ljudska sudbina me i te kako dotice...
    Sloboda,ljubav,zdravlje to su prave vrednosti...odlicno patos...

    Autor kammmelija57 — 01 Nov 2008, 22:40

  27. Da, draga kammmelija, taj NAŠ vek čini se da je sobom doneo neke nove, dotad neviđene uglove, hoteći možda da sve dotadanje odgovore još jednom protrese.
    Ave!

    Autor patos — 01 Nov 2008, 23:15

  28. Deda izgubljen u vremenu i prostoru. I šta mu advokat odgovori?
    Ima li pravo ili nema?:)

    Autor donna — 02 Nov 2008, 00:40

  29. siroma'...
    i njemu kao lose?!

    Autor nastasja — 02 Nov 2008, 02:06

  30. Kao što rekoh, donna, u ovom obliku sam ja priču spoznao, tako da ostaje nedorečeno šta mu je advokat, i da li mu je uopšte išta odgovorio.
    Ave!

    Autor patos — 02 Nov 2008, 07:12

  31. nastasja, možda mu i nije bilo tako loše na početku, ali kad sve skupiš ...
    Ave!

    Autor patos — 02 Nov 2008, 07:13

  32. Fenomenalna priča koja otvara mnoga pitanja, a ne daje toliko odgovora. Sjajna za film koji bi potukao sve rekorde gledanosti (za glavnu ulogu Džoni Dep, naprimer), izvandredna za roman, kao što predloži stepskivuk.

    Autor sanjarenja56 — 02 Nov 2008, 07:48

  33. Da, sanjarenja, i meni se tako čini. A za glavnu ulogu može Džoni, al' može i Stepski, kad se već predlagao.
    Ave!

    Autor patos — 02 Nov 2008, 07:57

  34. Patos, stepskivuk za glavnu ulogu? Mogao bi on to, vizuelno i intelektualno odgovara ulozi!

    Autor sanjarenja56 — 02 Nov 2008, 08:21

  35. Verujem na tvoju reč. A ionako bi se posle par nedelja snimanja sasušio i presavio, taman za završnu scenu, hehehe ...
    Ave!

    Autor patos — 02 Nov 2008, 08:35

  36. ja se samo zapitah - da li smo slobodni kad i sami sebi namećemo neka ograničenja?
    a priča je tužna - zbog nog što nismo izabrali jedini izlaz je izabrati samoću.
    Prijatno!

    Autor domacica — 02 Nov 2008, 09:47

  37. Ti patos pishi,Stepski ce da bude glavna zvezda bioskopskog hita, a ja cu da ga pratim u stopu i kljucam mu kroz ceo film...I to ce ispasti blokbaster...:))

    Autor tijanas — 02 Nov 2008, 09:48

  38. Meni se, domaćice draga, čini da je upravo u tome sloboda, pa u njenom krajnjem vidu mi možemo ograničiti sebe i svoje postojanje - samo čovek uživa slobodu da oduzme sebi život!
    Taj izbor je svakako stajao i pred ovim čičom, i možda otuda kasnija griža.
    Ave!

    Autor patos — 02 Nov 2008, 09:56

  39. hahaha, tijanas, samo još da pronađemo adekvatne devojke, mislim po ukusu Stepskog ... nadam se da neće biti previše teško, hehehehehe ...
    Ave!

    Autor patos — 02 Nov 2008, 10:02

  40. Hej!
    Ne mecite me u nikakve filmove.
    Taman sam se navikao na miran i tih zivot ;-)

    Autor Stepskivuk — 02 Nov 2008, 10:03

  41. Ma patos, to ce biti pornjava decenije, sve sa lirskim mislima...Ja cu da mu nadjem cica mice
    :))hahah

    Autor tijanas — 02 Nov 2008, 10:15

  42. hehehe, ma Stepski, ništa to ne boli, a i kratko traje. Tijanas bi sve udesila da ispadne baš mirno i bez buke, moglo bi se reći, onako preko volje, hehehehhe ...
    A i šta smeta da se koji put osmehneš sa nekog "prostera", hehehehe ...
    Ave!

    Autor patos — 02 Nov 2008, 10:16

  43. E, sad me ona upropasti! hehe ... ne brini, cenzurisaću je, hehehe ...
    Ave!

    Autor patos — 02 Nov 2008, 10:17

  44. Patos
    :))

    Autor tijanas — 02 Nov 2008, 10:18

  45. On ne verujem da ce to moci da podnese, jer ga gone Nemiri...On zeli zivot bez saobracajne buke i zvocave zene.
    Mozda zeli grob
    :)
    a ne cenzurisi meeee:)

    Autor tijanas — 02 Nov 2008, 10:19

  46. Pa dobro, tijanice, kakav ti je to poslovni potez? Pa kako misliš da navučemo glavnog glumca?!
    hehehe ...
    Ave!

    Autor patos — 02 Nov 2008, 10:23

  47. Kad mu pokazem jednu pametnu drocu ima da se izbezumi...Slabije pripadnike muske rase, uglavnom zakace takvo primerci ,,,, te ne budu svesni da su se upetljali u paukovu mrezu..
    Heheeh

    Autor tijanas — 02 Nov 2008, 10:30

  48. Covece ovo je fantasticna prica, imao sam prilike i da cujem ne bas slicnih, recimo da su se dobrovoljci u jeku revolucije u Rusiji peske prebacivali do Singapura, da bi dosli na Solunski front.

    Autor albatros — 05 Nov 2008, 20:21

  49. albatros, nama je ova priča bila simptomatična upravo za analizu 20. veka kao doba u kome, recimo, nastaje pojam naučne fantastike uz istovremeno gubljenje svake fantastičnosti.
    Iako smo je mi "obrađivali" sa filozofske pozicije, zamisli samo ovu priču mesto neke "lekcije" iz sociologije, i plodnu, kritičku i kreativnu raspravu koju može da rodi.
    Ave!

    Autor patos — 05 Nov 2008, 20:29

  50. Mada smisao naucne fantastike se nekako gubi u onom fantastike. Vise prica odnosi na drustvo, covecanstvo, unutrasnju psihologiju pri susretu sa nepoznatim. Primenjujemo vec neke postojece modele u neka nova zanimljiva pitanja...

    Mislim da je ovde samo pitanje koliko je zivot fantastican?

    Autor albatros — 05 Nov 2008, 20:48

  51. he he, siroti čovek:)... a jesi li siguran da se to dešava u 20 veku?
    Ja bih mu dala ratnu oštetu, zato što je izabran kao najbolji primerak...
    a sigurno se istrošio...
    šta šta sad da radi u svom selu?...
    da čeka 21 vek:)

    Autor anam — 12 Nov 2008, 04:33

  52. AnaM, ne znam da li je dočekao 21. vek, ali je sigurno da su najpre usledile nesrećne 90-te. I upao je nesrećnik ne u 21., već u mračni balkanski 13. vek. Mogu samo da ga zamislim, okruženog nemerljivom surovošću ljudske gluposti, kako je u neverici zavrteo glavom i otišao - pravo bogu na istinu.
    Ave!

    Autor patos — 12 Nov 2008, 07:27


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.co.yu

Free Counter
Free Counter