Sećanje na taj 10. april prošle godine nateralo me je (između ostalog) da se baš sada opet oglasim i pozdravim sve drage blog-prijatelje i naravno moje "dripce".

Kako primećujem dosta novih blogera na ovom servisu (što me naravno raduje), evo nama malog podsećanja (u vidu kraćeg klipa sa muzikom iz čuvene predstave) i ujedno efektnog prikaza šta može učiniti svojevrsna blog sinergija:

Ovogodišnji TIN FEST protekao je bez Voje, Sanjarenja, AneM, Domaćice i moje malenkosti. Ipak, neki novi klinci potrudili su se da odbrane prošlogodišnju titulu. Nije im to pošlo za rukom (mada je, iz raznih razloga, to možda bila i nemoguća misija), ali moram priznati da su prevazišli sva moja očekivanja i gotovo maestralno izveli jedan prilično zahtevan komad. Na kraju, usledila je nagrada za scenografiju i kolegi Ernestu Međedoviću (koji je potpisao režiju) nagrada za pedagoški rad (takođe, bili su nominovani u više kategorija, između ostalog i za najbolju mušku ulogu, tj. glumca festivala). Njima u čast, evo i nekoliko sličica iz njihove igre:

Inače, i ovogodišnji Tin Fest (u svih sedam predstava) odlikovao je izuzetni entuzijazam mladih ljudi.

A što se mene tiče, iako u ovogodišnjim događajima oko ovog festivala nisam uzimao učešća, neki novi klinci su se potrudili da me talasi ovih voda ipak malo zapljusnu. Naime, nekolicina talentovanih maturanata okupila je oko sebe sjajnu ekipu i odazvala se na nagradni konkurs za kratkometražni film na temu nasilja i diskriminacije. Sastavili su scenario, nabavili kameru, a mene zamolili da se u jednoj sceni pojavim i "promrmljam" par rečenica (hehe... ni to nije moglo bez "seci-akcija"). Naravno, osvojili su prvu nagradu. I evo, premijerno (uz njihovu dozvolu), možete pogledati kako oni vide problem nasilja i diskriminacije u kratkometražnom filmu koji su nazvali "Pogledaj dom svoj anđele":