Kod nas je čuvena uobičajena izreka – „Daj mu vlast da vidiš kakav je zaista“, koja želi reći da fenomen vlasti po sebi menja ljude izazivajući najniže porive u njima. Da li je zaista tako i šta o tome govori jedan od najvećih mislilaca u ljudskoj istoriji – Platon?

Najpre, jedan kraći uvod, kako bi Platona u ovoj stvari uopšte doveli do reči.
U svom delu „Država“, Platon je svoj koncept idealne države postavio na ideji pravde koja se po njemu sastoji u tome da svako dobije ono što mu po prirodi pripada (ili, da kažemo ovako, da svako radi ono u čemu je najbolji). Izvodeći stalešku strukturu svoje države (tri staleža: vladari, branioci i hranioci države), Platon u analogiji prema stanju pojedinca koje odgovara pojmu čoveka – gde razumu pripada da vlada i upravlja, dok srčanost volje sluša razum držeći u potčinjenosti ono najniže – požudu, zaključuje da u idealnoj državi vlast pripada najboljima, najmudrijima, a to su po njemu filozofi (mi smo imali retku sreću da za premijera imamo filozofa – pok. Dr Zorana Đinđića, ali i užasnu nesreću da ga tragično izgubimo u najezdi najprimitivnijeg šljama i ovdašnjih kleronacista). Takav oblik vlasti jeste aristokratija (vladavina najboljih) i ona je po Platonu najbolja, najpravednija i najpoželjnija. Međutim, kao svaka tvorevina ona je sklona meni i propadanju, tako da aristokratija može preći u druge, rđave oblike vlasti : najpre u timokratiju (vladavinu častoljubivih), koja prelazi u oligarhiju (vladavinu nekolicine bogatih), ova dalje može preći u demokratiju (vladavinu naroda, mase, puka), a ona najzad u tiraniju (strahovladu jednog).
Takođe, ovde je od značaja i Platonova velika privrženost matematici; na ulazu u Platonovu školu u Atini – Akademiju, stajao je natpis „NEKA NE ULAZE NEUPUĆENI U GEOMETRIJU“! Matematika je u Platonovoj dijalektici ključni posrednik u razbijanju čulnih predstava na putu ka istinitom uvidu filozofske spoznaje.
Dakle, kako i zašto dolazi do promene oblika vlasti, i kako je u to umešana matematika, pustićemo Platona da govori:

 (Dalje)