iskreno se nadam da nikad neće stići da se zabrine.
a ti tata, razmisli, plava je divna boja za momačku sobu.
Obojici
Prijatno!
uz veeeeeeeeeeeliki osmeh.
Autor
domacica
—
27 Nov 2008, 12:07
Hvala draga Domaćice!
Njegova soba i jeste plava. Ovde je dripac uhvaćen u pohodu osvajanja sestrine sobe!
Ave!
Mandrak, prijatelju, hvala.
Što se gimnastike tiče, mrdam još uvek, pristojno (godine aktivnog vežbanja i takmičenja ne daju se izbrisati tako lako), ali, moram priznati - njemu često ne mogu ni prići. A i nije čudo: dečje srce je najveće (kažu da je petostruko jače od njihovog tela).
Ovde dripac mali testira jedan od mojih realizovanih kućnih izuma Uradi Sam - dečju krevet-platformu.
Šta? ... hehehe ... M. III šalje pozdrave tvojim ćerkicama, generacijski.
Ave!
Ja evo analiziram ove velike reci ima jedno cetiri sata, od kako sam procitala i nema tu sta veliko da se kaze. Bez obzira sto si to ovde zabelezio pazi da se te mudre reci ne izgube, ja imam citavu kolekciju, uvek sam se plasila onog vremena koje dolazi, onih ljudi koji ce ih kvariti da ne misle ovako cisto i lepo. I, uopste, treba sacuvati sve to jer oni tako brzo, preko noci odrastu, kao da nikada, nikada nisu bili mali i tako fascinantno pametni. Posle nas ne iznenadjuju, posle ocekujemo da lepo misle.
Autor
shadow
—
27 Nov 2008, 17:49
Ma, moram da ponovim:
''Kad stignem mnogo cu se zabrinuti...''
kakva recenica :)
Autor
shadow
—
27 Nov 2008, 17:49
Све честитке и комплименти на генијалности: и песнику и песниковом оцу!
Autor
pricalica
—
27 Nov 2008, 18:30
Shadow, najtoplije zahvaljujem.
Dugo sam, najpre njene a onda i njegove "bisere" dočekivao razjapljenih usta. Sad ih samo krišom odmeravam ispod desnog oka.
Iako se trudim da ih poštedim ovog medija, jutros naiđoh na ispisan papir i olovku ispod stola. Nisam odoleo.
I u pravu si. Potpuno sam svestan da odrastanje sobom nosi šablonizaciju, "normalizovanje" i zahtev za uklapanjem u raznorazne obrasce i pravila, ali samo se nadam da ću biti negde tu da pomognem da ostanu svoji. U dečjim se glavicama kriju mnogi odgovori, pa i ovakve stvari umeju biti dobar podsetnik u kasnijem zrelom: "A šta ću sad?"
Još jednom, zahvaljujemo, obojica.
Ave!
Предивно! Имам сличног сихоклепца и песника од пера, љуби их мајка.
Autor betyn — 27 Nov 2008, 11:40
:))slatko
Autor tijanas — 27 Nov 2008, 11:50
Ja mu poklanjam osmeh....i pozdrave od moje Mrvice...
Autor casper — 27 Nov 2008, 11:56
Hvala Betyn, samo neka stihoklepću, i tate ih ljube.
Ave!
Autor patos — 27 Nov 2008, 12:05
Tijanice, kao što se vidi, takvi smo svi mi M. ... ko nas ne zna, hehehehee...
Ave!
Autor patos — 27 Nov 2008, 12:06
Casper, hvala. Evo kicoš mali osmehom uzvraća.
Ave!
Autor patos — 27 Nov 2008, 12:07
iskreno se nadam da nikad neće stići da se zabrine.
a ti tata, razmisli, plava je divna boja za momačku sobu.
Obojici
Prijatno!
uz veeeeeeeeeeeliki osmeh.
Autor domacica — 27 Nov 2008, 12:07
Hvala draga Domaćice!
Njegova soba i jeste plava. Ovde je dripac uhvaćen u pohodu osvajanja sestrine sobe!
Ave!
Autor patos — 27 Nov 2008, 12:11
Volim kad mali čovek već pokazuje smisla za pesnika. Poljubi ga od mene!
Autor sanjarenja56 — 27 Nov 2008, 12:27
Preslatko... :)
Autor mamica — 27 Nov 2008, 12:57
Ej patose, gene si pohranio vidim. Svak časss. Nego baviš li se ti gimnastikom, mislim s obzirom na godine u kojima smo. pozdrav M.III
Autor mandrak72 — 27 Nov 2008, 14:31
Draga sanjarenja - rečeno učinjeno!
Ave!
Autor patos — 27 Nov 2008, 17:02
Mamice, hvala u njegovo ime. Sada smo u godinama kad smo malo stidljivi, hehehe...
Ave!
Autor patos — 27 Nov 2008, 17:02
Mandrak, prijatelju, hvala.
Što se gimnastike tiče, mrdam još uvek, pristojno (godine aktivnog vežbanja i takmičenja ne daju se izbrisati tako lako), ali, moram priznati - njemu često ne mogu ni prići. A i nije čudo: dečje srce je najveće (kažu da je petostruko jače od njihovog tela).
Ovde dripac mali testira jedan od mojih realizovanih kućnih izuma Uradi Sam - dečju krevet-platformu.
Šta? ... hehehe ... M. III šalje pozdrave tvojim ćerkicama, generacijski.
Ave!
Autor patos — 27 Nov 2008, 17:11
Ja evo analiziram ove velike reci ima jedno cetiri sata, od kako sam procitala i nema tu sta veliko da se kaze. Bez obzira sto si to ovde zabelezio pazi da se te mudre reci ne izgube, ja imam citavu kolekciju, uvek sam se plasila onog vremena koje dolazi, onih ljudi koji ce ih kvariti da ne misle ovako cisto i lepo. I, uopste, treba sacuvati sve to jer oni tako brzo, preko noci odrastu, kao da nikada, nikada nisu bili mali i tako fascinantno pametni. Posle nas ne iznenadjuju, posle ocekujemo da lepo misle.
Autor shadow — 27 Nov 2008, 17:49
Ma, moram da ponovim:
''Kad stignem mnogo cu se zabrinuti...''
kakva recenica :)
Autor shadow — 27 Nov 2008, 17:49
Све честитке и комплименти на генијалности: и песнику и песниковом оцу!
Autor pricalica — 27 Nov 2008, 18:30
Shadow, najtoplije zahvaljujem.
Dugo sam, najpre njene a onda i njegove "bisere" dočekivao razjapljenih usta. Sad ih samo krišom odmeravam ispod desnog oka.
Iako se trudim da ih poštedim ovog medija, jutros naiđoh na ispisan papir i olovku ispod stola. Nisam odoleo.
I u pravu si. Potpuno sam svestan da odrastanje sobom nosi šablonizaciju, "normalizovanje" i zahtev za uklapanjem u raznorazne obrasce i pravila, ali samo se nadam da ću biti negde tu da pomognem da ostanu svoji. U dečjim se glavicama kriju mnogi odgovori, pa i ovakve stvari umeju biti dobar podsetnik u kasnijem zrelom: "A šta ću sad?"
Još jednom, zahvaljujemo, obojica.
Ave!
Autor patos — 27 Nov 2008, 19:31
Pričalice, zahvaljujemo na komplimentima - autor i jedan njegov krivac - M.III i M.II
Ave!
Autor patos — 27 Nov 2008, 19:34
Raj, raj, to je raj :)))
Autor iluzija — 27 Nov 2008, 20:17
pa znaci, mali je Genije. na tatu... :))))
Autor nastasja — 27 Nov 2008, 20:20
Iluzija, jeste! Ja sam tek sa njima upoznao blaženstvo.
Ave!
Autor patos — 27 Nov 2008, 20:22
hehe, Nastasja, što jes'-jes'. A na koga je, hehehe... ne znam, nisi upoznala mamu, hehehe....
Šalu na stranu, sve više počinje da liči na sebe!
Ave!
Autor patos — 27 Nov 2008, 20:26
malom pjesniku čestitke:)
jel se i ti bolan ovako pentraš?:))
Autor donna — 27 Nov 2008, 22:29
Donna, mali pesnik veliko hvala šalje.
hehehe, čuješ pentram?...pa ja zemlju ne dohvatam, hahaha...samo nisam baš fotogeničan, hehehe...
Ave!
Autor patos — 27 Nov 2008, 22:57
hajd nadžidžajte se ko slijepi miševi, eto me sa foto aparatom:)))
pozdrav obojici
Autor donna — 27 Nov 2008, 23:01
hehehe, dogovoreno, učiniću izuzetak. Samo, moraš sačekati da pustimo nokte. Mi sve radimo sami, ali ne srljamo. Sigurnost na prvom mestu.
Ave!
Autor patos — 27 Nov 2008, 23:14