Ovo je jedan istinit događaj iz JNA u SFRJ (zvuči malo nostalgično) koji smo mi tada malo modifikovali ne bi li dobio formu vica. Sve se dešava u kasarni JNA na ulazu u Zaječar, gde se na putu za grad mora preći jedan mostić.

  ****************************

Dobili vojnici izlaz u grad do 22.00h. Njih 20-ak zakasnilo. Prvi stiže tačno u ponoć i, naravno, pravo na raport kod dežurnog oficira.
 
DOF: Zašto kasniš vojniče?
VOJNIK: Druže kapetane, ja sam bio kod Dragane bataljonke, i baš kad je postalo najlepše, bacim pogled na sat i vidim da ću da zakasnim. Tu se sav unezverim, gde ću šta ću, ali mi Dragana onda reče da njeni ispred zgrade drže svezanog jednog konja, pa ti ja brzo siđem i uzjašem i jašem, jašem sve do mosta; tu konj slomi nogu, pa sam dalje morao pešice, i eto...
 
Ostali vojnici ponoviše istu priču, kako su sve jedan za drugim pristizali. Poslednji od njih stiže u 7 ujutro.
 
DOF: Zašto kasniš vojniče?
VOJNIK: Pa, ja ...
DOF: Nemoj mi reći, bio si kod Dragane bataljonke?
VOJNIK: Da, kako znate?
DOF: I dala ti je konja.
VOJNIK: Ne, dala mi je svoj džip.
DOF: Pa kako si onda toliko zakasnio?!
VOJNIK: Sve je bilo dobro dok nisam stigao do mosta. Tu sam naišao na gomilu nekakvih konja koji leže posred puta, pa sam morao zaobilaznim putem...
 

  ******************************************************************
 

Sećam se jedne večeri, kada je kasarnom prošla vest da je nesrećnica od neke bolesti preminula, zastave su bile spuštene na pola koplja.