Evo još malo obećanih priloga sa (i oko) predstave "Dve karte za Beč" (i ovom prilikom se zahvaljujem AniM, koja me je snabdela dragocenim materijalom sa našeg gostovanja u Beogradu).
Uspeo sam konačno srediti nešto materijala, pa bih krenuo hronološki.
Najpre, u sredu 08. aprila (dva dana pre nastupa u Beogradu) gostovali smo na TV Plus, u emisiji "Reflektor" i evo nešto inserata iz pomenute emisije:
A sad malo oni, tj. Milica, Nikola, Nenad i Miladin, odnosno, za one koji su nas gledali (ali i sve koji će nas tek odgledati): MAJA, ŽIVKO, ĐOKA i MILE:
A onda je došao i petak, 10. april, dan kada su "kocke bačene"! Ovako je izgledao naš put za Beograd, a što se povratka tiče (nažalost to nije snimljeno), pustite mašti na volju, hehehe...
Neposredno pre početka predstave usledio je onaj intervju za RTS 1, na temelju koga je sutradan objavljen sledeći prilog:
A ovako je otprilike te večeri u Teatru78 izgledala svirka našeg benda "Gotovi smo!" (u intermecu promene činova i naravno na kraju):
Često se o fenomenu zvanom "internet" (ovde konkretnije "blog komunikacija") govori u negativnom kontekstu - kao o najvećoj zbirci budalaština ikada koja u svojoj primamljivoj virtualnosti predstavlja beg od stvarnosti, besmisleno "gubljenje vremena", čak perverznu zamenu identiteta ka realizaciji neostvarenih uobrazilja.
Naravno, ovo nije sasvim bez osnova, ali kako prost svet kaže :"Ima nas raznih".
Po mom sudu, reč je o još jednom modernom tehničkom pomagalu kome (kao i svim ostalim pomagalima) smisao unosimo upravo mi. Da sve može zvučati i izgledati upravo drugačije, da blog-interakcija može inicirati i produkovati nešto krajnje kreativno i gotovo opipljivo "stvarno", možda najbolje pokazuje naš projekat koji se zove - pozorišna predstava "Dve karte za Beč".
Na nekoliko blogova mogli ste u proteklih par meseci pratiti genezu ove svojevrsne blog-sinergije, od same ideje do krajnje realizacije. Na meni je da vam sada samo kroz par fotografija i snimaka pokušam dočarati atmosferu u i oko ovog projekta (a kako uskoro, koliko sutra, očekujem još materijala, to će i ovaj post imati svoj nastavak).
Elem, kao što znate, u subotu 28.marta u Kruševcu premijerno smo nastupili u okviru TIN FESTA. A ovako su neki od nas izgledali neposredno po silasku sa scene:
A "kako običaji nalažu", odmah iste večeri pravac kafanče-poljanče:
A i u kafančetu (kao prvoj srpskoj instituciji) još uvek se može naći pozicija katedre:
Sutradan su stigli prvi rezultati:
A onda,
petak, 10.april uveče,
Teatar 78 i
BEOGRADSKA PREMIJERA
"Dve karte za Beč"
Ko nije bio, ne znam (hehehe...), ali priča se da se tamo mogla sresti ova blog družina: pored Voje i mene, naše tri drage dame Sanjarenja56, Domaćica i AnaM, zatim Ivanpetrovic i Katarina (odnedavno koautor na njegovom, dobro sada zajedničkom blogu, a hoće li tu biti i neke druge saradnje, čuće se, hehehe...) i naš dragi prijatelj Albatros. I Eraserhead! (izvini prijatelju, mora da se nešto gadno erased u mojoj head)
Prva nas je pozdravila naravno naša draga PR:
Kada je sve postavljeno na svoje mesto, moglo se preći na oficijelni doček (naša PR i glumačka bravura na ulazu u Teatar78):
I baš kad smo trebali početi, odnekud se pojaviše novinari, hehehe... Voja i ja se nismo stigli ni okrenuti, a šarmantna voditeljka nas je već postrojila i krenula da propituje. Na svu sreću, znali smo odgovore na sva pitanja:
Iz priložene poze takođe je evidentno da se nas dvojica ne bi 'leba najeli od fudbala (očajan smo "živi zid"), te ćemo se ipak držati knjige.
Je li publika bila zadovoljna izvedbom, ne znam (hehehe...), ali ova sličica (snimljena neposredno po završetku gotovo dvoipočasovnog ugođaja) dovoljno pokazuje naše raspoloženje:
Taman kad sam hteo potražiti omiljenog nam komediografa i autora ovog sjajnog teksta koji smo postavili na scenu, spazih ga gde se u društvu "narkomana" smeška i opet nešto piskara:
I da ovaj kraći izveštaj završim time da sam po povratku (nakon prespavanog dana) postao pravi "naduvenko" (neki kažu da to tako ide). No to me nije moglo sprečiti da se nakon posete "hitnoj" konačno susretnem sa dragom Pinokio, na već neko vreme zakazivanu kaficu razgovora. Tako smo se fino ispričali i sve vas izogovarali, hehehe... evo, ovde baš govorimo o... hehehehehe...
Kako sam i obećao, evo nekih klipova sa nagrađenom muzikom iz predstave "Dve karte za Beč".
Snimak je amaterski (uostalom kao i mi), ali možete steći dojam šta vas očekuje 10. aprila u Beogradu, u prologu, epilogu i tokom intermeca između činova. Sirovi prof. materijal sam upravo dobio, a biće i kompletnog montiranog snimka cele predstave. No, o tom potom.
Dakle, dame i gospodo, predstavljam vam naš bend "Gotovi smo!":
Gledamo se i đuskamo u Beogradu, 10. aprila, u "Teatru 78", ul. Resavska 78, sa početkom u 20.00h
Konačno ugrabih nešto vremena da se dragim prijateljima javim. I poklonim.
Dakle, da vidimo šta smo imali...
Ovako: najpre, u subotu, 28. marta jedna premijera predstave "Dve karte za Beč", za cirka 200 osoba in vivo (+ koji voajer gore-dole). Predstava je poslužena tačno u 18.00h u Beloj sali KCK, onako vruća (jer je jedina kompletna proba bila završena istog dana, sat i po ranije). Konzumiranje iste od strane zadovoljnih gostiju trajalo je do 20.30h. Stručni žiri je stručno prebrojao - ravno 40 aplauza. Pokušali smo da odsviramo fajront, ali nekima izgleda nije bilo dosta, pa smo tako morali odsvirati i desert u vidu kraćeg bisa. Razumećete da smo najzad morali okrenuti leđa na kojima je pisalo "Gotovi smo!". A onda - pravac kafanče (prva srpska institucija i poslednje pribežište). U pokušaju da od kafanče napravimo poljanče - nismo uspeli... a svojski smo se trudili do sitnih jutarnjih sati (ako ne verujete meni, pitajte Voju, dovoljno je čuo). A atmosferu će možda najbolje preneti reči našeg "Živka" (Nikole, kome je stručni žiri opet stručno prebrojao sat i 40 min. aktivnog govora na sceni) :"Ljudi, ja sam presrećan! Pobedio sam sebe!".
Ako vam ovaj opis više liči na događaj iz kuhinje (i oko nje) nego na pozorišnu premijeru, to je samo još jedna naša zahvalnost divnoj dami, našoj dragoj Domaćici i njenom suprugu, koji su tog dana doputovali k nama samo sa jednom namerom - da probaju naš specijalitet. U to ime - prijatno!
Pretpostavljate, već je uveliko odmakla nedelja, 29. mart, kad smo se počeli buditi i lagano vraćati u istu salu. Nakon sjajne monodrame "Lina od kamena tvrđa", koju je u čast nagrađenih maestralno izvela Vesna Stanković, glumica Jugoslovenskog dramskog pozorišta, usledila je ceremonija svečanog proglašenja nagrada. Još mamurni, moglo bi se reći sa vinom na usnama, počesmo se jedan za drugim penjati na one iste daske...
Dakle, još jednom, da vidimo šta smo imali, pa da svedemo račun:
E, ovo je moralo da se proslavi, makar i na ulici (nije se imalo para za enterijer)!
A onda, logično, posle nedelje sledi ponedeljak - dan kada se valja ponovo vratiti na scenu i pokupiti "prnje" koje smo u euforiji ostavili za sobom. Kako nam je veći deo scenografije služio da dočara izgled kafane i kako (kao što već rekoh) nismo uspeli da od kafanče napravimo poljanče, odlučili smo da okrenemo proces i očas posla od poljanče napravismo kafanče (ne znam kako, ali nam je to uspelo iz prve!).
p.s. ne brinite, po fajrontu sve smo vratili u pređašnje stanje.
Kako ste do sada imali jedinstvenu priliku da u par meseci na ovom blogu pratite nastajanje jedne pozorišne predstave od ideje do krajnjeg proizvoda (i to onog uspešnog, pobedničkog), poklanjam vam u tom istom duhu nešto jednako ekskluzivno - video klip situacije u šminkernici negde na sredini predstave. Šta se događa iza kulisa? Dakle, ovako je izgledala naša šminkernica u trenutku dok se na sceni odigrava IV čin:
Ne zamerite što vam za sada ne prikazujem inserte iz same predstave, bojim se da vam ne pokvarim ugođaj u petak, 10. aprila u Beogradu, u "Teatru 78", ul. Resavska 78, gde ćemo vam ovaj naš specijalitet poslužiti tačno u 20.00h. Tada ćemo se pokloniti svima vama i posebno još jednoj divnoj dami sa ovog blog servisa, našoj dragoj Sanjarenja56 koju smo imenovali PR-om za Beograd naše punoletne bande (ima nas ravno 18, stručno prebrojao - ja).
Šlag na torti je, naravno, što će vam se tada, sa dasaka koje život znače, lično pokloniti naš veliki prijatelj i autor ovog sjajnog teksta po kome mi igramo (i takođe ovdašnji bloger) - Voja Radovanović!
Ako uopšte ima onih koji se još nećkaju da li da 10. aprila dođu na beogradsku premijeru .... hmmm... uskoro (koliko sutra u popodnevnim satima) postaviću vam video klipove muzike iz predstave "Dve karte za Beč". Da vidimo, najpre jesu li naši momci ("Gotovi smo!" bend) zaslužili onu nagradu, a potom hoćete li vi u pauzi činova đuskati sa nama!
