Da se odmah razumemo: u tekstu koji sledi nećete naići na religiozno mističko opevanje, niti na stavove pro i contra religioznosti (budući je taj fenomen stvar duboke privacije i individualnog nivoa svesti, pa nagovaranje i odgovaranje gubi svaki racionalni smisao).
Primer ove dvojice nesrećnika, Tomislava i Jovana, i trenutna situacija koju uživaju, bolni je izazov koji je ostao nedorečen. Nesvakidašnja priroda i pogotovo „rasplet“ ova dva javnosti poznata slučaja otvaraju niz temeljnih pitanja:
Problem fenomena pedofilije i uopšte seksualnog nasilja (koji se ovde neće posebno obrađivati, a moguć je pristup sa više aspekata);
Problem masovne i sveopšte klerikalizacije društva (temeljna uzdrmanost principa sekularnosti agresivnim političkim angažmanom crkve. Ulazak crkve u državu na velika vrata – kroz aktivno učešće u raznoraznim državnim institucijama i agencijama; kroz besmisleni upliv religije u sistem državnog javnog obrazovanja – čime je između ostalog narušeno i ustavno načelo koje garantuje pravo na slobodu veroispovesti, jer je zakonom priznat samo određeni broj verskih zajednica koje mogu uživati tu dodatnu privilegiju, a ovo načelo upravo pre i iznad mogućnosti slobodnog izbora veroispovesti podrazumeva prethodnu odluku – jeste li vi uopšte verujući ili ne – tako da najviši stepen diskriminacije doživljavaju upravo oni najsvesniji, koji nisu vernici, budući da je samo vernicima , učenicima i zaposlenima, omogućena privilegija slobodnog odsustvovanja u vreme slava ili drugih verskih praznika. Organizovanje raznih crkvenih političkih jugend frakcija sa jasnim klerofašističkim obeležjima. Groteskna medijska okupacija, gde uz vremensku prognozu dobijate iščitavanje crkvenih kalendara sa sve masnim i omašćenim, crnim, crvenim i kakvim sve ne slovima, etc., etc.);
Konačno, takva državna zaštita verskih činovnika, produkuje možda najtemeljnije pitanje: jesmo li svi jednaki pred zakonom?
Ideja jednakosti kao jednog od vodećih emancipatorskih principa građanskog sveta javlja se sa njegovim nastankom početkom 17. veka i kulminira u paroli velike Francuske revolucije – „jednakost, bratstvo, sloboda“, kao i u stavovima npr. Jean Jacques Rousseaua - „Čovek se rađa slobodan, ali je uvek u okovima“ (što znači – čovek se rađa jednak, ali je uvek u nejednakostima, nakon čega mora doći do revolucije).
Ali ovu ideju (jednakosti) u izvesnom smislu poznaje i izvorno hrišćanstvo (Hrist se prvi obraća svima, izdajući se za boga svih ljudi a ne samo određenog naroda; takođe, hrišćanstvo propagira i apstraktnu jednakost ljudi pred bogom, ukidajući sve pojavne razlike), a ova dvojica su visoki predstavnici i činovnici upravo jedne hrišćanske verske organizacije – SPC!
Podsećanja radi, pogledajmo u najkraćem faktografiju ovih slučajeva:
Tomislav Gačić (legal name)
PAHOMIJE (nick name)
31.12.2002. četvorica maloletnika podnose krivične prijave protiv Tomislava Gačića (Vladike Pahomija) za seksualno zlostavljanje u periodu od 1999. do 2002. god. U službenim prostorijama eparhije vranjske;
06.03.2006. Veće Opštinskog suda u Nišu odbacilo je optužbe za seksualno zlostavljanje maloletnika iz 1999. i 2000. god. jer je nastupila apsolutna zastarelost (pastir Pahomije nije se odazvao pozivima suda 15 puta – nekažnjeno!);
Isto Veće je za druga dva dela (nedela) protiv druge dvojice maloletnika, iz 2001. i 2002. god., oslobodilo optuženog. Sudija Katarina Ranđelović tada je izjavila da postoji „određeni stepen osnovane sumnje, ali ne i izvesnost da je vladika izvršio dela koja mu se stavljaju na teret“.
30.10.2007. Vrhovni sud utvrdio presudom da je bilo propusta na suđenju vladiki Pahomiju, i to: prvostepeno suđenje nije sprovedeno u razumnom roku, usled čega je došlo do zastarelosti gonjenja za 2 od 4 krivična dela; prekršen je zakon u korist vladike Pahomija pošto niži sud nije prihvatio iskaze nekih svedoka jer su, navodno, bili suprotstavljeni, što nije tačno; prvostepeni sud tokom postupka nije udaljavao iz sudnice maloletne dečake kada su završili svedočenje i kada njihovo prisustvo u sudnici više nije bilo potrebno;
Visoko personalno veće, u kome su sudije Vrhovnog suda, donelo je odluku da sudija Ranđelović ne bude razrešena dužnosti niti opomenuta zbog propusta u suđenju koje je pre toga konstatovao Vrhovni sud?!
Epilog: ni osuđen, ni oslobođen (nit luk jeo nit luk mirisao, za bar 2 od 4 kriv. dela), vladika Pahomić se danas slobodno šeta, sa sve mantijom!
Jovan Mišić (legal name)
ILARION (nick name)
2001. pokrenut sudski postupak protiv Jovana Mišića (iliti igumana Ilariona), starešine manastira Hopovo. Optužnica ga je teretila da je 2001. u Dvorskoj bašti u Sremskim Karlovcima navodio na blud maloletne dečake (uzrasta 7-11 god.);
Zbog pritužbi dečaka da im „neki čika Jova daje pare (100 din.) da rade neke stvari“, roditelji su pratili, uhvatili i pretukli Jovana Mišića;
Od 2001. do 2005. Mišić se samo jednom pojavio na sudu (2003.), kada je tražio izuzeće sudije;
Proces je nastavljen 2005. i sudilo mu se u odsustvu;
2006. Opštinski sud u N.Sadu proglasio je Jovana Mišića krivim za tri krivična dela nedozvoljene polne radnje i osudio ga na 10 meseci zatvora. Na ovu odluku žalbe su uložili zastupnici maloletnih dečaka i odbrana;
U drugostepenom postupku, Okružni sud u N.Sadu je preinačio prvostepenu presudu i kaznu od 10 meseci zatvora povećao na godinu dana;
Vrhovni sud Srbije poništio je ovu presudu jer je advokat „oca“ Ilariona uložio vanredni pravni lek, a koji se tiče suđenja bez Ilarionovog prisustva;
Opštinski sud u N.Sadu doneo je rešenje o obustavi ovog krivičnog postupka, jer je sada nastupila apsolutna zastarelost?!!!!!
Epilog: osuđen, pa ?!?!?!?!, „čika Jova“ se danas slobodno šeće Fruškom Gorom!
Najzad, kako sve ovo ne bi poprimilo mučni oblik hajke protiv nedužnih bradonja (ne zaboravimo, država ih je na ovaj ili onaj način pustila među nas), pretpostavićemo naravno prezumpciju nevinosti – samo, bojim se, tek se tu rađaju dileme:
Koliko god to bilo mučno, pokušajte sebe da zamislite u situaciji nesrećnih dečaka – neko bi sve oćutao u strahu od popovskih autoriteta, nerazumevanja sredine, stida – tako da nije teško uvideti koliki stepen hrabrosti su imale ove žrtve;
Zamislite se u situaciji njihovih roditelja – siguran sam da nije teško naći razumevanje za njih i da bi ogromna većina postupila identično i stala u odbranu svoje dece;
A sada se još samo, uz pretpostavku nevino optuženih, zamislite u ulozi ove dvojice, Tomislava Gačića i Jovana Mišića – tišina nastala ovakvim „raspletom“ prosto vrišti! – pa zar se ne bi Vi, kao nevino optuženi velikodostojnik crkve, kao pastir koji visoko isturen svom stadu služi za moralni uzor, optužen ni manje ni više nego za pedofiliju, seksualno zlostavljanje i bludne radnje nad maloletnim dečacima, dakle, zar se ne bi Vi iz petnih žila upirali (baš kao ovi roditelji) da isterate stvari na čistac i skinete ljagu sa sebe. Ovo posebno stoga što ste i dalje zadržali istu poziciju visokog činovnika iste verske organizacije!
