10 Okt, 2008

Jesi li ti normalan ?

 

Jesi li ti normalan?


Javni biografski zapisi ne beleže, tako da ostaje samo ubeđenje da su i oni bili presretani ovakvim upitom :

                                         

                                       
 

Ovaj, u nešto modernija vremena, tako čest upit ide skupa sa konstatacijama i imperativima – Ti nisi normalan! To je nenormalno! Unormali se! Dođi da te mi unormalimo! Ne pravi se pametan, nego se ponašaj normalno! Budi i ti kao sav normalan svet!

Šta je u ovom pitanju upitno, odnosno, šta se ovakvim zahtevima postavlja?
Šta, u konačnom, znači to – biti normalan?

U novija vremena, izvesne grupe psihologa razvile su koncept „normalnosti“ kao, pre svega, izraza mentalnog zdravlja i svojevrsne izbalansiranosti i uravnoteženosti. O kakvom se balansu radi, pomaže nam manir racionalne refleksije koja se ne libi skiciranja misli, naprotiv. Dakle:


Kao što se vidi, onaj „normalan“ balansira između dve krajnosti – debila i genija, koje su ovde jasno predstavljene kao vrednosno jednodimenzionalni polovi onoga krajnje negativnog i, nasuprot njemu, krajnje pozitivnog. Naš se „normalan“ tako pokazuje kao sredina, ali sredina između negativnog i pozitivnog – što će reći osrednjost, prosek, „konfekcijski tip“, „nit luk jeo, nit luk mirisao“ , normiran, propisan, ukalupljen, ... . Gore navedene konstatacije i imperativi, sada se listom mogu prevesti sa – Ti nisi običan! To je izuzetno! Uklopi se! Dođi da te mi poklopimo! Ne pravi se pametan, nego se ponašaj kako se od tebe očekuje! Budi i ti kao većina!
A onaj vodeći upit sada je čitljiv kao – Jesi li ti prosečan?
I ovde se priča ne završava; jednom slikama probuđeno oduševljenje predstavno-razumske svesti ostrašćeno se baca na ono što je samo pred sebe stavilo: šta se može učiniti sa ovom linijom? Šta ako naš temeljni interes – onog „normalnog“ – fiksiramo, a suprotne polove, početnu i krajnju tačku ove duži, savijemo u kružnicu? I gle:

 

Debil i genije padaju u istu tačku?!!! O otkrića! O njihovog oduševljenja! Debil i genije su isto! ......... Da, debil i genije su isto iz ugla ovakvog nerazlikovno osrednjeg „normalnog“, koji podjednako ne razume niti jednog, niti drugog.  

Je li tome zaista tako? Da li su ovi mediokritetski zahtevi zapravo latentni izraz i čuvenog antičkog određenja vrline kao „zlatne sredine“?
Odgovor valja potražiti na izvoru, dakle, u antičkoj civilizaciji supstancijalnosti i njenom vrhuncu – Aristotelu.

„Ničeg previše“ – opšti je zahtev antičkog sveta za anticipacijom stanovišta mere, posebno u sferi praktičkog. Razlikujući najpre trojakost znanja na – 1) teorijsko, 2) praktičko i 3) pojetičko, a budući se „isto istim spoznaje“, odn. priroda znanja zavisi od prirode samih predmeta spoznaje, Aristotel praktičko znanje (pravo, moral, ekonomiju i politiku) određuje kao znanje o praktičkim stvarima, odnosno o onome što može biti i drugačije, što može biti i ne biti, a što ima imanentnu (unutrašnju) svrhu. Stvari koje mogu biti ovakve ili onakve i koje pri tome nisu nužne, jesu zapravo stvari izbora i odlučivanja, pa je spoznajna moć kojom se na istinit način dolazi do istine praktičkih stvari – PHRONESYS (grč. φρονήσις) – tj. razboritost.
Vrlina (grč. α̉ρετή), mora dalje po Aristotelu biti jedno od: čulnosti, sposobnosti, ili stanja; kod čulnosti nema volje, nema slobode (strah, bes, ...), čulnost je van izbora; sposobnosti (umeće ili talenat za neko umeće) jesu po prirodi, dakle ni one nisu stvar izbora; prema tome, vrlina je stanje. To je stanje EUDAIMONIE (koja se često prevodi sa sreća ili blaženstvo; za blaženstvo Aristotel već ima MAKARIOS, a sreća je neadekvatna jer upućuje na spoljašnje stanje; ovde se doslovno radi o saglasju sa duhom – osnovnim stavom, načelom – polisa, odn. za Aristotela Eudaimonia je praktičko dobro, dobro po sebi, svrha svih delatnosti).
Osnovno svojstvo te i takve vrline je težiti sredini! Samo, to više nije ona jednodimenzionalna osrednjost, ne dakle aritmetička, spoljašnja sredina (ne bitisati između negativnog i pozitivnog, rđavog i dobrog – ona je upravo ono najbolje, najviša vrednost, ono najizvrsnije). Sredina je ovde ontološki pre svojih ekstrema.
I kako je gore „oslikana“ predstava normalnosti, evo i pokušaja slikovitog prikaza Aristotelovog stava na primeru vrline hrabrosti (koliko je to moguće, a da se ostane pri samoj stvari):

 

Jasno je da ovde ekstremi ne predstavljaju nikakvu razdeobu na negativno i pozitivno, već su sa vrednosnog stanovišta istog ranga, tj. oba su rđava.
Sredina je ovde ono što je nepokretno, a što pokreće nas na način težnje, žudnje; mi smo u ekstremima; kada odlučujemo, mi težimo sredini, onom nepokretnom.
Na samom početku „Nikomahove etike“, Aristotel govori da se u stvarima koje mogu biti i drugačije postavlja ono što pokreće te stvari – a to je dobro. Budući je kod Aristotela bog (mišljenje mišljenja) određen kao NEPOKRETNI POKRETAČ, tako je i kod dobra kao svrhe – to je praktički bog, svrha svih svrha kojoj sve teži.
Tako, povodom Aristotela, možemo pročitati kod Joachima Rittera: „Die erste Ursache der ewigen Bewegung muß selbst unbewegt sein, außerräumlich, immateriell, reine Wirklichkeit (Ενεργεια); als Ziel des Streebens und Denkens bewegt sie den Himmel; sie ist selbst das Vollkommenste, nämlich Denken (νους), das stets sich selbst denkend erfaßt und darin selig ist: dies ist Gott.“
( „Prvi uzrok večnog kretanja mora sam biti nepokrenut, vanprostoran, nematerijalan, čista zbiljnost; kao svrha težnji i mišljenja on pokreće nebo; on je sam najsavršenije, naime mišljenje, stalno sebe samog misleći shvata i u tome je blažen: to je bog.“ – sl.prev.)

„Stoga je naporno biti valjan ... „ (to je težnja, trud, sfera trebanja – a ne prirodno stanje svesti) „ ... jer uživanjem ne prosuđujemo nepodmićeni ...“

Najzad, na kraju ovog kratkog prikaza, možemo samo ponoviti početni upit, samo sada pod, nadam se, jačim svetlom. Dakle,

Jesi li ti normalan ?

 

 


Komentari

  1. Ne, ja sam prosecno hrabra...

    Autor casper — 10 Okt 2008, 17:40

  2. Све је релативно

    Autor krilaandjela — 10 Okt 2008, 17:42

  3. Izmedju debila i genija sam...

    Autor tijanas — 10 Okt 2008, 17:44

  4. ne

    Autor nastasja — 10 Okt 2008, 18:29

  5. „ ... jer uživanjem ne prosuđujemo nepodmićeni ...“
    A ja bih bas uzivao kada bi se osecao normalnim, mada, ni ovako mi nije lose.

    P.S.I sto je sad kao ovaj Anstajn gori od Aristotela?

    Autor shaman — 10 Okt 2008, 18:31

  6. Ja sam izuzetan!
    Ali,verujem,svako jeste...
    Mada,pitanje je presiroko formulisano.

    Autor stepskivuk — 10 Okt 2008, 18:32

  7. he-he, casper, ne sumnjam, samo rekoše stari - ti si hrabar ili - nisi - pa te tvoja hrabrost izdiže visoko iznad proseka, pravo ka vrhu.
    Ave!

    Autor patos — 10 Okt 2008, 19:05

  8. krilaanđela, da, ako je relativnost zavisna od subjektivnog ugla gledanja; samo, iz ugla jedinstvene istine - sve stvarno je apsolutno.
    Ave!

    Autor patos — 10 Okt 2008, 19:08

  9. he-he, tijanas, sklanjaj se odatle. Znaš onu:"Teško neomraženome".
    Ave!

    Autor patos — 10 Okt 2008, 19:10

  10. nastasja, drago mi je, takođe.
    Ave!

    Autor patos — 10 Okt 2008, 19:10

  11. shaman, blago normalnom, ceo život mu prođe u veselju.
    p.s. zašto bi bio gori? Samo su različiti po tome što u Aristotelovo vreme nije bilo koncepta normalnosti pa ga niko nije time gnjavio i prepadao po atinskim trgovima; a za Ajnštajna sam ubeđen da od "normališućih" spodoba nije mogao da diše.
    Ave!

    Autor patos — 10 Okt 2008, 19:17

  12. stepski, verujem. A da li je baš svako izuzetan ..... Da, u smislu jedinstvene prirodne neponovljivosti. Ali, samosvesnih, autentičnih, onih koji imaju hrabrosti da se služe vlastitim umom (da ne kažem "nenormalnih"), jako je malo - lepo je dobro, a dobro se mukom stiče.
    A što se pitanja tiče, ne znam, mene još uvek prepadaju, kad sam raspoložen po nekoliko puta na dan, i nadam se da će još dugo imati povoda ...
    Ave!

    Autor patos — 10 Okt 2008, 19:25

  13. Moja relativnost egzistencije,na Zemlji pociva izmedju ovozemaljskog i imaginarnog.Mrze me,neomrazeni,koji mrze omrazene,jer su ih zauvek zamrzeli oni koji mrze i ne mrze....
    Drugim recima ja zivim na oblaku

    Autor tijanas — 10 Okt 2008, 19:51

  14. @patos- i dalje verujem da je svako izuzetan,na ovaj ili onaj nacin...ali da ne gaji svako u sebi tu izuzetnost.
    Stavise,citavo drustvo je upravljeno ka tome da obeshrabruje pojedince koji se necim istice.
    Prosecnost je ultimatum svakog drustva,a izvanredni pojedinci redovno dobijaju po "glavi".
    Bas zato je i teze boriti se protiv predrasuda drustva,nego protiv predrasuda logike...

    Autor stepskivuk — 10 Okt 2008, 21:06

  15. Nisam normalna, već- genijalno hrabar!:P

    Autor misha — 10 Okt 2008, 21:34

  16. p.s.A i N treba samo da promene mesta u drugoj reči;))))))

    Autor misha — 10 Okt 2008, 21:35

  17. tijanas, život na oblaku kao izdizanje iznad možda nije loš način, samo da uhvatiš dobar vetar...
    Ave!

    Autor patos — 10 Okt 2008, 21:50

  18. Ave!:)

    Autor tijanas — 10 Okt 2008, 21:51

  19. stepski, saglasan; potencijalno VS aktualno; upravo spremnost na gajenje (negovanje, razvijanje) vlastitih unutrašjih potencijala i tvori izuzetnost - izuzeće iz mase, svetine, mediokriteta - i to su malobrojni izuzeci iz opšteprihvaćene društvene normiranosti; samo, koliko je njih spremno na priznanje i svesnu otvorenost kao preduslov otpočinjanja rada na sebi; za većinu je misaoni napor nešto zastrašujuće i neizdrživo, dok utopljenost u vladajuće širokoprihvaćeno mnenje nalaze jako ugodnim.
    Ovde je možda prigodna ona novovekovna sentenca koja kaže da je razum najpravednije podeljena stvar među ljudima, jer niko se ne žali na nedostatak.
    Ave!

    Autor patos — 10 Okt 2008, 23:13

  20. he-he misho, hrabri genijalcu, zašto da slova menjaju mesta? Pa ovako si uneo novu dimenziju, onome ko sam dodajući ono šta sam!
    Ave!

    Autor patos — 10 Okt 2008, 23:18

  21. Не, баш супротно она је свуда око нас таква каква је створена еволуцијом нашег друштва, просечност принципа који се бесмислено рађају и спутавају. Обзиром да је то угао који постоји, мало њих може схватити или уопште треба ли да схвати апсолутност или само поимање. Исто тако сматрам суштином релативности слободу нашег ума да се бори за своје право гласа, бит бића је право на живот. Мислим да је само у питању генерализовање масе и изјашњавање, графикони и путокази између оног и овог решавају се временом и науком, идеја или утопија, суштина је у разумевању спознајног, разлике између нас су субјетвизми генерализације условљености стечених сазнања, идеологије масе и на крају опет нисмо убеђени у оно што тврдимо, а ипак имамо два термина којима неког подижемо а неког спуштамо, знам да је лако критиковати а тешко бирати.

    Пздрав

    Autor krilaandjela — 11 Okt 2008, 00:00

  22. Normalna u smislu prosečna, nevidljiva, nezapaziva, obična, bezlična? Ne.
    Neko jednom reče, kod tebe nema krajnosti, ili te obožavaju ili te mrze.
    Srećom po mene, ima više onih koji me vole ili čak obožavaju, ali nađe se i onih drugih...dovoljno da dodaju dosta čemera, da život ne bi bio sladak.

    Autor sanjarenja56 — 11 Okt 2008, 08:28

  23. krilaanđela, možda baš zato deca postavljaju izvorno duboke upite, ništa ne generalizuju, ne pretpostavljaju, ne podrazumevaju - nisu šablonizovani; to ih tek očekuje. Boriti se protiv toga onda bi značilo moći zadržati kod sebe onu dečju otvorenu ljubopitljivost i traganje za smislom, dok god ga ne nađemo. A malo je "odrasle dece".
    Ave!

    Autor patos — 11 Okt 2008, 10:19

  24. Draga sanjarenja, nemam sumnji. Sreću da nismo "neomraženi" (kao i svaku sreću) gradimo sami - samo treba biti svoj i stižu mizantropi. Mrzi me pola komšiluka a da me nikad nisu ni voleli; zato im volim ponekad uputiti koju reč na nekom drugom jeziku, čisto da se ne opuste.
    Podseti me na Ružičinu priču o pok. Zoranu, kada je prao sudove i ostavio jednu neopranu kašiku. Na njeno pitanje zašto i nju nije oprao, odgovorio je :"Zbog dinamike u sudoperi".
    Ave!

    Autor patos — 11 Okt 2008, 10:29

  25. @Patos, evo da zakljucim da ja nisam onda normalna i da sledim ono sto propoveda Bog! Ko je razumeo, razumeo je!
    PS. Tekst ti je odlican, sa zadovoljstvom sam ga procitala, steta sto ga nema Ivan da prokomentarise, ali dobro...

    Autor andrijana — 11 Okt 2008, 10:42

  26. Andrijana, budući nisam verujući, bojim se da sam i od propovedanja izuzet; osim možda smisla samog početka u "Postanju", gde kaže:"I stvori Bog čovjeka po obličju svojemu, ..." (tj. po mišljenju - pa radeći na sebi, odn. razvijajući vlastitu misaonost, potpuno u saglasju sa antičkim nereligioznim duhom, razvijamo zapravo ono božansko u sebi).
    p.s. a Ivan će pisati i komentarisati siguran sam, samo malo stisle obaveze; čini mi se da upravo obrađuje temu iz filozofije religije.
    Ave!

    Autor patos — 11 Okt 2008, 11:16

  27. @patos, znam, znam za Ivana, culi smo se juce! Pozdrav profesore! :)))))

    Autor andrijana — 11 Okt 2008, 11:25

  28. E pa, drago mi je da se vas dvoje čujete, zaista. Sad još samo da se i vidite, he-he
    Ave!

    Autor patos — 11 Okt 2008, 11:29

  29. Професоре АВЕ за тебе и у праву си за коментар, деца су права ризница свега доброг и паметног.
    Да сам схватао свог профу на академији од почетка до краја можда би се изменио драстично.
    Што се тиче твоје филозофије за сада, вратио би се на академију али да ми ваша еминенција предаје исту.

    Autor krilaandjela — 11 Okt 2008, 11:44

  30. Krilaandjela, možda bi patos mogao da održi neki kraći kurs filozofije za blog polaznike uživo (sa sve kotizacijom, kako je red), uz tebe bih se i ja rado prijavila!

    Autor sanjarenja56 — 11 Okt 2008, 12:33

  31. krilaanđela, blagodarim! Drago mi je da sve ovo nalaziš zanimljivim i, ako smem primetiti, evidentna mi je tvoja "žica" istinske ljubopitljivosti oličena u nabijenom smislu pesničkog izraza.
    Kako reče veliki Sokrat - nemam gotovu mudrost, ja se razumem samo u ljubav prema mudrosti, ili, isto to samo malo drugačije: Ja znam da ne znam! - tako da i ovaj moj nešto popularističniji prikaz filozofije (na ovom mestu) smera možda izvesnom približavanju, potaknuću, otvorenosti na upitno putovanje ...
    Kako "Filozofija znači biti na putu ..." (Jaspers), neobično prijatno je saznanje da ne putuješ sam.
    Ave!

    Autor patos — 11 Okt 2008, 13:00

  32. ha-ha, draga sanjarenja, kako je kurs istinske filozofije moguć samo kao raz-govor, možda bi bolji bio neki blog-in-vivo, recimo
    - na obali reke, kako bi primetili PANTHA REI,
    - uz dobro staro vino, kako bi u njemu (i njime) VERITAS tražili,
    - nikako ne potcenjujući dobru "gimnastiku za zube", jer, kako reče tvorac hedonizma - Epikur:"Uopšte ne znam kako da zamislim šta je dobro, ako zamislim da nema zadovoljstva od jela i pića, da nema uživanja u ljubavnim odnosima i slušanju muzike",
    - ...
    Ave!

    Autor patos — 11 Okt 2008, 13:22

  33. Oduvek sam znala da nisam normalna! :)

    Autor Pinokio — 11 Okt 2008, 14:16

  34. Ne znam kako i zasto, ali sam se odmarao dok sam citao ovaj post.

    Ave!

    Autor srbija2020 — 11 Okt 2008, 14:43

  35. Pa dobro,patos, ako rezimiramo, kurs se održava na obali Dunava, u čardi, uz riblju čorbu, roštilj, dobro vino i tamburaše!

    Autor sanjarenja56 — 11 Okt 2008, 16:36

  36. ha-ha, Pinokio, i ja sam to znao; nego, kako bi bilo da to saopštiš đacima, ili još bolje, njihovim roditeljima he-he-he!
    Ave!

    Autor patos — 11 Okt 2008, 20:07

  37. srbija2020, izuzetno mi je drago. Čovek valjda kad oseti domaću atmosferu, bude spreman na opuštanje i odmor.
    Ave!

    Autor patos — 11 Okt 2008, 20:11

  38. he-he-he, sanjarenja draga, e to je filozofski patos, ili srpski rečeno - da se patosiraš!
    Ostaje nam samo još da odredimo vreme tog dešavanja, ali to ćemo lako - čim budemo dali odgovor na krajnje jednostavno pitanje - šta je vreme?
    Ave!

    Autor patos — 11 Okt 2008, 20:18

  39. Ne misli da je to tako teško izvesti. Pitaj Cicilly, ako ona reši da organizuje, začas ćemo se svi naći na dogovorenom mestu! Moja ćera je jedina "gora" od mene po pitanju organizacije, ne priznaje nemoguće! I ume vreme da podredi sebi.

    Autor sanjarenja56 — 11 Okt 2008, 20:26

  40. he-he, dobro. Stvar je onda u rukama one koja tajne vremena poznaje.
    Ave

    Autor patos — 11 Okt 2008, 21:17

  41. Xe xe xeeee, kako za koga :)))

    Autor bealiever — 11 Okt 2008, 21:22

  42. uh, dobro je. ovde sam medju sličnima!
    jedino što mene to pitanje koje postavljaš uglavnom prati kao konstatacija!
    što će reći, u zavisnosti od ugla posmatranja verovatno čučim izmedju one dve zelene tačke koje zatvaraju/otvaraju kružnicu.
    Prijatno!

    Autor domacica — 11 Okt 2008, 21:28

  43. he-he, bealiever, baš tako. Al' broji se samo ono za sebe.
    Ave!

    Autor patos — 11 Okt 2008, 21:47

  44. he-he-he, draga domaćice, tu si među svojima.
    Štono kažu - da nije malo ludosti, svet bi postao ludnica! (tj. neko mnogo normalno mesto)
    A i mene već dugo pokušavaju da konstatuju, he-he
    Ave!

    Autor patos — 11 Okt 2008, 21:59

  45. Joj, ako se "samo" to broji bojim se da na ovo pitanje imam više odgovora. Neee, nisam višestruka ličnost :) Samo sam nestabilna kao vreme. Ponekad sam toliko brza da pomislim kako sam glupa, ponekad se prosto iznenadim kako nešto znam a opet umem da se zamislim nad tim čuvenim pitanjem, postavljajući ga sama sebi i po nekoliko puta, nastavljajući i dalje da radim to što radim :))))

    Autor bealiever — 11 Okt 2008, 22:32

  46. bealiever, stari Grci uspostaviše geometrijski koncept prostornosti, matematizovaše zvuk prvim notnim zapisom, izmeriše obim Zemlje štapom, senkom i bunarskom vodom, ...... a onda shvatiše kako su sami sebi najveća tajna. Tada u Delfima zapisaše :"Spoznaj samoga sebe!" i krenuše na večiti put. I mi s njima.
    Ave!

    Autor patos — 11 Okt 2008, 23:27

  47. Da, večiti put samospoznaje....

    Autor bealiever — 11 Okt 2008, 23:38

  48. Nisam normalan :P

    Odlican tekst, dopada mi se. Svetlo je bilo u pravom svetlu, jer vecina ljudi ne razume zapravo kakvu "tezinu" ima rec normalan. I ne razume sta to znaci biti normalan, nikada ne bi skapirali gde su u Gausovoj raspodeli oni, i sta bi znacili krajevi krive.

    P.S. Nikada nisam voleo Aristotela :) Po meni je on jedan od krivaca za gomilu mediokriteta u mracnom dobu :D

    Autor albatros — 12 Okt 2008, 18:28

  49. P.S. Ova Ajnstajnova slika mi je jedna od najdrazih, bar je to postala u poslednjih godinu dana. Mada nisam odusevljeni fan Ajnstajna, sada kako vreme odmice vidim da je u mnogim stvarima (pa i u fizici, za antigravitaciju u opstoj teroiji relativnosti), bio u pravu.

    Autor albatros — 12 Okt 2008, 18:30

  50. albatros, videlo se to od tvog prvog članka, he-he-he.
    Dobro podsećanje na Gausa, ali sam želeo izbeći matematizaciju ove stvari (naravno, moguć je i taj pristup, ali pre svega vezano za psihološko "iscrtavanje", upućujući iznad sebe).
    Siguran sam da ti Aristotela nisu približili na pravi način (što je, odmah iza filozofije, najčešći slučaj upravo sa matematikom - pa je se tako većina sablažnjava videći u njoj samo aritmetičko razbrajanje, ili, što je najgore, pod uticajem tehničke pameti - kao sredstvo?!). Autori najmračnijeg doba su gomila mediokriteta po sebi - razulareni popovi rastrzane svesti koji su 1000 godina izjalovili raspravama o tome koliko anđela može da stane na vrh igle. Oni ništa, posebno ne Aristotela, nisu bili u stanju razumeti. Jedini iz toga doba koji je valjano iščitao Aristotela bio je Toma Akvinski, i to tek u 12. veku.
    Ili, pošto primećujem da ti posebno leži oblast tzv. prirodnih nauka, pogledaj samo šta o Aristotelu kaže Carl Friedrich Von Weizsacker (jedan od aktivnih nastavljača prvih zasada kvantne teorije) u svom delu "Jedinstvo prirode" ;" Kao Borov i Hajzenbergov učenik, ne mogu a da ne izrazim svoje oduševljenje jednim fizikalno tako zdravim načinom mišljenja. ... Jedna konzistentna teorija fizikalnog kontinuuma, koja uvažava aristotelovske uvide, do danas ne postoji; ona bi izvjesno morala biti jedna kvantna teorija." Ovo se tiče Aristotelovog određenja ključnog fizikalnog pojma - pojma kretanja, u njegovoj "Fizici", gde Aristotel kaže:" ή̃ τοΰ δυνάμει όντος εντελέχεια ή̃ τοιου̃τον κίνησις έστιν (Φ.Γ1) " - odn. u nešto slobodnijem prevodu - "kretanje je stvarnost onog po mogućnosti bivstvujućeg kao takvog".
    Moj je mali savet - "kupiti" od sebe dovoljno vremena pa upoznati Aristotela - preko njega samog! Veruj mi, ući kod njega na prava vrata, mnogostruko nagrađuje.
    Ave!

    Autor patos — 12 Okt 2008, 20:24

  51. pa ja se nadam da sam nenormalan..ako nista drugo i vi ste pomogli u tome,pa sad imam koga da krivim kad me pitaju..ali,posto sam cuo da vas napadaju u poslednje vreme i optuzuju da kvarite omladinu cutacu za sad..

    Autor mastamozesvasta — 06 Maj 2012, 21:31

  52. Pitanje je u samom osnovu višeznačno, tako da i odgovor ne može biti jednostavan.Ono je par excellence filozofsko pitanje zato što se njime pita pre svega šta je normalnost kao takva a tek onda ko je normalan-a.Tek na osnovu jedne filozofske spekulacije može se stvoriti jedno plodno tle za potonje socijalne i psihološke teorije ludila, bolesti i asocijalne prirode čoveka. Pored toga krucijalno nam je ko nam upućuje to pitanje i u kojoj situaciji. Odnosno šta time što pita želi da potvrdi, ili je već potvrdio svojim pitanjem, jer nas je okarakterisao kao normalan ili nenormalan.Naime, da li je toj osobi stalo do našeg odgovora uopšte. Ako nas naša percepcija ne vara i zaključimo istinsku heuristišku težnju kod našeg sagovornika za saznanjem onda se valja upustiti u razgovor. Onda se naš i njegov egocentrizam stavlja po strani na izvestan način, jer nam zapravo srž rasprave čini predmetno polje našeg duševnog stanja. Naime šta je moj ego, ko sam ja zapravo,da li su čvrsti temelji na kojima stojim. Ko sam ja od mene samog kojeg imam za sebe neposredno ? itd. stara kartezijanska spekulacija sa primesama psihološkog zbog naše orjentacije pitanja da li sam normalan?

    Autor pridolazeći — 10 Okt 2012, 15:03

  53. Dejo na tebi je da pogodis ko sam! :)

    Autor pridolazeći — 10 Okt 2012, 15:07


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.co.yu

Free Counter
Free Counter