Dragana bataljonka

Generalna — Autor patos @ 07:33

 

 

 Ovo je jedan istinit događaj iz JNA u SFRJ (zvuči malo nostalgično) koji smo mi tada malo modifikovali ne bi li dobio formu vica. Sve se dešava u kasarni JNA na ulazu u Zaječar, gde se na putu za grad mora preći jedan mostić.

 

  ****************************

 


Dobili vojnici izlaz u grad do 22.00h. Njih 20-ak zakasnilo. Prvi stiže tačno u ponoć i, naravno, pravo na raport kod dežurnog oficira.
 
DOF: Zašto kasniš vojniče?
VOJNIK: Druže kapetane, ja sam bio kod Dragane bataljonke, i baš kad je postalo najlepše, bacim pogled na sat i vidim da ću da zakasnim. Tu se sav unezverim, gde ću šta ću, ali mi Dragana onda reče da njeni ispred zgrade drže svezanog jednog konja, pa ti ja brzo siđem i uzjašem i jašem, jašem sve do mosta; tu konj slomi nogu, pa sam dalje morao pešice, i eto...
 
Ostali vojnici ponoviše istu priču, kako su sve jedan za drugim pristizali. Poslednji od njih stiže u 7 ujutro.
 
DOF: Zašto kasniš vojniče?
VOJNIK: Pa, ja ...
DOF: Nemoj mi reći, bio si kod Dragane bataljonke?
VOJNIK: Da, kako znate?
DOF: I dala ti je konja.
VOJNIK: Ne, dala mi je svoj džip.
DOF: Pa kako si onda toliko zakasnio?!
VOJNIK: Sve je bilo dobro dok nisam stigao do mosta. Tu sam naišao na gomilu nekakvih konja koji leže posred puta, pa sam morao zaobilaznim putem...
 


  ******************************************************************
 


Sećam se jedne večeri, kada je kasarnom prošla vest da je nesrećnica od neke bolesti preminula, zastave su bile spuštene na pola koplja.



Should I stay or should I go

Generalna — Autor patos @ 01:49

 

 

 

 

Gde prestaje usamljenost, počinje trg; a gde počinje trg, počinje i buka velikih glumaca i zujanje otrovnih muva.

Beži u svoju samoću! Živeo si odveć blizu malih i jadnih. ... Ne diži više ruku na njih! Bezbroj ih je, i nije tvoja sudbina da budeš mahalica za muve.

(Friedrich Nietzsche, Tako je govorio Zaratustra, O muvama na trgu)

 

Ne moja mržnja, nego moje gađenje mi je halapljivo proždiralo život! Ah, često bi mi se zgadio duh kad bih našao da je i ološ duhovit!... 

Uistinu, morao sam uzleteti do najviše visine da bih ponovo našao vrelo uživanja! Oh, našao sam ga , braćo moja! Ovde na najvišoj visini izvire mi vrelo uživanja! I tu je život koji nikakav ološ ne ispija sa mnom!...

Jer ovo je naša visina i naš zavičaj: suviše visoko i strmo živimo ovde za sve nečiste i za njihovu žeđ. ...

Uistinu, snažan vetar je Zaratustra za sve nizije; i ovakav savet daje svojim neprijateljima i svemu što pljuje i bljuje:"Čuvajte se da ne pljujete protiv vetra!"

(Friedrich Nietzsche, Tako je govorio Zaratustra, O ološu

 

                

 


The freedom of speach ?!

Generalna — Autor patos @ 03:47

 

 

What's the essential difference between some internet communication and those in "real life", if there any?

I like to play (especialy when you gave me a good material), and this is just one point of view: 

 

 

 


Pedofilski POP duet - Pahomije/Ilarion

bolno neiskazano — Autor patos @ 20:59

 

 

 Da se odmah razumemo: u tekstu koji sledi nećete naići na religiozno mističko opevanje, niti na stavove pro i contra religioznosti (budući je taj fenomen stvar duboke privacije i individualnog nivoa svesti, pa nagovaranje i odgovaranje gubi svaki racionalni smisao).

Primer ove dvojice nesrećnika, Tomislava i Jovana, i trenutna situacija koju uživaju, bolni je izazov koji je ostao nedorečen. Nesvakidašnja priroda i pogotovo „rasplet“ ova dva javnosti poznata slučaja otvaraju niz temeljnih pitanja:
Problem fenomena pedofilije i uopšte seksualnog nasilja (koji se ovde neće posebno obrađivati, a moguć je pristup sa više aspekata);
Problem masovne i sveopšte klerikalizacije društva (temeljna uzdrmanost principa sekularnosti agresivnim političkim angažmanom crkve. Ulazak crkve u državu na velika vrata – kroz aktivno učešće u raznoraznim državnim institucijama i agencijama; kroz besmisleni upliv religije u sistem državnog javnog obrazovanja – čime je između ostalog narušeno i ustavno načelo koje garantuje pravo na slobodu veroispovesti, jer je zakonom priznat samo određeni broj verskih zajednica koje mogu uživati tu dodatnu privilegiju, a ovo načelo upravo pre i iznad mogućnosti slobodnog izbora veroispovesti podrazumeva prethodnu odluku – jeste li vi uopšte verujući ili ne – tako da najviši stepen diskriminacije doživljavaju upravo oni najsvesniji, koji nisu vernici, budući da je samo vernicima , učenicima i zaposlenima, omogućena privilegija slobodnog odsustvovanja u vreme slava ili drugih verskih praznika. Organizovanje raznih crkvenih političkih jugend frakcija sa jasnim klerofašističkim obeležjima. Groteskna medijska okupacija, gde uz vremensku prognozu dobijate iščitavanje crkvenih kalendara sa sve masnim i omašćenim, crnim, crvenim i kakvim sve ne slovima, etc., etc.);
Konačno, takva državna zaštita verskih činovnika, produkuje možda najtemeljnije pitanje: jesmo li svi jednaki pred zakonom?

Ideja jednakosti kao jednog od vodećih emancipatorskih principa građanskog sveta javlja se sa njegovim nastankom početkom 17. veka i kulminira u paroli velike Francuske revolucije – „jednakost, bratstvo, sloboda“, kao i u stavovima npr. Jean Jacques Rousseaua - „Čovek se rađa slobodan, ali je uvek u okovima“ (što znači – čovek se rađa jednak, ali je uvek u nejednakostima, nakon čega mora doći do revolucije).
Ali ovu ideju (jednakosti) u izvesnom smislu poznaje i izvorno hrišćanstvo (Hrist se prvi obraća svima, izdajući se za boga svih ljudi a ne samo određenog naroda; takođe, hrišćanstvo propagira i apstraktnu jednakost ljudi pred bogom, ukidajući sve pojavne razlike), a ova dvojica su visoki predstavnici i činovnici upravo jedne hrišćanske verske organizacije – SPC!


Podsećanja radi, pogledajmo u najkraćem faktografiju ovih slučajeva:

 

  Tomislav Gačić (legal name)

  PAHOMIJE (nick name)

 

                                                         
 31.12.2002. četvorica maloletnika podnose krivične prijave protiv Tomislava Gačića (Vladike Pahomija) za seksualno zlostavljanje u periodu od 1999. do 2002. god. U službenim prostorijama eparhije vranjske;
06.03.2006. Veće Opštinskog suda u Nišu odbacilo je optužbe za seksualno zlostavljanje maloletnika iz 1999. i 2000. god. jer je nastupila apsolutna zastarelost (pastir Pahomije nije se odazvao pozivima suda 15 puta – nekažnjeno!);
 Isto Veće je za druga dva dela (nedela) protiv druge dvojice maloletnika, iz 2001. i 2002. god., oslobodilo optuženog. Sudija Katarina Ranđelović tada je izjavila da postoji „određeni stepen osnovane sumnje, ali ne i izvesnost da je vladika izvršio dela koja mu se stavljaju na teret“. 
30.10.2007. Vrhovni sud utvrdio presudom da je bilo propusta na suđenju vladiki Pahomiju, i to: prvostepeno suđenje nije sprovedeno u razumnom roku, usled čega je došlo do zastarelosti gonjenja za 2 od 4 krivična dela; prekršen je zakon u korist vladike Pahomija pošto niži sud nije prihvatio iskaze nekih svedoka jer su, navodno, bili suprotstavljeni, što nije tačno; prvostepeni sud tokom postupka nije udaljavao iz sudnice maloletne dečake kada su završili svedočenje i kada njihovo prisustvo u sudnici više nije bilo potrebno;
Visoko personalno veće, u kome su sudije Vrhovnog suda, donelo je odluku da sudija Ranđelović ne bude razrešena dužnosti niti opomenuta zbog propusta u suđenju koje je pre toga konstatovao Vrhovni sud?!
Epilog: ni osuđen, ni oslobođen (nit luk jeo nit luk mirisao, za bar 2 od 4 kriv. dela), vladika Pahomić se danas slobodno šeta, sa sve mantijom!





Jovan Mišić (legal name)

ILARION (nick name)

 

2001. pokrenut sudski postupak protiv Jovana Mišića (iliti igumana Ilariona), starešine manastira Hopovo. Optužnica ga je teretila da je 2001. u Dvorskoj bašti u Sremskim Karlovcima navodio na blud maloletne dečake (uzrasta 7-11 god.);
Zbog pritužbi dečaka da im „neki čika Jova daje pare (100 din.) da rade neke stvari“, roditelji su pratili, uhvatili i pretukli Jovana Mišića;
Od 2001. do 2005. Mišić se samo jednom pojavio na sudu (2003.), kada je tražio izuzeće sudije;
Proces je nastavljen 2005. i sudilo mu se u odsustvu;
2006. Opštinski sud u N.Sadu proglasio je Jovana Mišića krivim za tri krivična dela nedozvoljene polne radnje i osudio ga na 10 meseci zatvora. Na ovu odluku žalbe su uložili zastupnici maloletnih dečaka i odbrana;
U drugostepenom postupku, Okružni sud u N.Sadu je preinačio prvostepenu presudu i kaznu od 10 meseci zatvora povećao na godinu dana;
Vrhovni sud Srbije poništio je ovu presudu jer je advokat „oca“ Ilariona uložio vanredni pravni lek, a koji se tiče suđenja bez Ilarionovog prisustva;
Opštinski sud u N.Sadu doneo je rešenje o obustavi ovog krivičnog postupka, jer je sada nastupila apsolutna zastarelost?!!!!!  
Epilog: osuđen, pa ?!?!?!?!, „čika Jova“ se danas slobodno šeće Fruškom Gorom!
 

Najzad, kako sve ovo ne bi poprimilo mučni oblik hajke protiv nedužnih bradonja (ne zaboravimo, država ih je na ovaj ili onaj način pustila među nas), pretpostavićemo naravno prezumpciju nevinosti – samo, bojim se, tek se tu rađaju dileme:
Koliko god to bilo mučno, pokušajte sebe da zamislite u situaciji nesrećnih dečaka – neko bi sve oćutao u strahu od popovskih autoriteta, nerazumevanja sredine, stida – tako da nije teško uvideti koliki stepen hrabrosti su imale ove žrtve;
Zamislite se u situaciji njihovih roditelja – siguran sam da nije teško naći razumevanje za njih i da bi ogromna većina postupila identično i stala u odbranu svoje dece;
A sada se još samo, uz pretpostavku nevino optuženih, zamislite u ulozi ove dvojice, Tomislava Gačića i Jovana Mišića – tišina nastala ovakvim „raspletom“ prosto vrišti! – pa zar se ne bi Vi, kao nevino optuženi velikodostojnik crkve, kao pastir koji visoko isturen svom stadu služi za moralni uzor, optužen ni manje ni više nego za pedofiliju, seksualno zlostavljanje i bludne radnje nad maloletnim dečacima, dakle, zar se ne bi Vi iz petnih žila upirali (baš kao ovi roditelji) da isterate stvari na čistac i skinete ljagu sa sebe. Ovo posebno stoga što ste i dalje zadržali istu poziciju visokog činovnika iste verske organizacije!


Njeno veličanstvo - knjiga

Generalna — Autor patos @ 21:43

 

 

Ovo je jedna od izuzetno mi dragih knjiga – „Monadologija“ od Gotfrida Vilhelma Lajbnica. Oni upućeniji u filozofiju i matematiku pre svega, dobro poznaju značaj i vrednost ovog dela, ali uopšte uzev, moglo bi se reći:“ Pa dobro, knjiga ko knjiga, lepo, ali šta s tim?“
Ono što ovu konkretnu knjigu izdvaja mimo svih drugih, kao i ono što želim ovim člankom iskazati, tiče se načina na koji sam došao do nje.
Moj prijatelj i kolega, negde na polovini naših studija, rešio je da svrati do mene na rođendanske palačinke na vodi sa studentskom kafom od 3dcl. Dugo je razmišljao šta da mi pokloni, a onda mu je sinulo. Otišao je do Narodne biblioteke i „pozajmio“ ovu knjigu. Zašto baš nju? Kao što se na slici iz bibliotekarskog kartona vidi (koji je došao zajedno s knjigom), lutao je od police do police sve dok nije pronašao knjigu koju sam ja među poslednjima uzimao, a onda na poleđini kartona napisao – „..(meni, je l’) ... za rođendan od Narodne biblioteke“.

Šta je u tome čudno? Možda ništa, a možda se ipak mogu pojaviti neka pitanja:

Da li i kakve moralne reperkusije ima „pozajmljivanje“ knjiga? Da li je to zločin ili samo prekršaj, oseća li izvršilac unutrašnju nelagodu, ima li u tome dobra ili je to jednostavno osuđujući čin neovlašćenog prisvajanja (knjiga ili patike, potpuno je svejedno)?

Može li se na činjenici da su se nekada knjige krale u izvesnom smislu ocrtati generacijski jaz? Kome od današnje mladeži pada na pamet da na ovako drastičan način dođe do knjige, ali do novca, patika i uopšte materijalnih dobara svakako je druga priča? Zašto je sve lakše naći dobro i bogato uređene domove u kojima se čovek izuzetno neprijatno oseća, jer nigde nema niti jedne jedine knjige? Zašto su na sajmu knjiga najprodavaniji hamburgeri i razne ukrasne đinđuve?

Šta se desilo sa Njenim veličanstvom knjigom i posilnim joj slugom čitaocem?

 

 

 

 

 

 

 

 


«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13  Sledeći»

Powered by blog.co.yu

Free Counter
Free Counter