Prvo postavljanje
- „Ja sam Gospod Bog tvoj, ..., nemoj imati drugih Bogova uza me.
- Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore na nebu, ili dolje na zemlji, ili u vodi ispod zemlje.
- Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega;
- Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ.
- Poštuj oca svojega i mater svoju, da ti se produlje dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj.
- Ne ubij.
- Ne čini preljube.
- Ne kradi.
- Ne svjedoči lažno na bližnjega svojega.
- Ne poželi kuće bližnjega svojega, ne poželi žene bližnjega svojega, ni sluge njegova, ni sluškinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti išta što je bližnjega tvojega.“
(2. Mojsijeva, 20.2-17)
Dodatak
- „Oko za oko, zub za zub, ruku za ruku, nogu za nogu,
Užeg za užeg, ranu za ranu, modricu za modricu.“
(2. Mojsijeva, 21.24-25)
Revizija
- „Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nijesam došao da pokvarim, nego da ispunim. ...
- Čuli ste kako je kazano starima: ne ubij; jer ko ubije, biće kriv sudu.
A ja vam kažem da će svaki koji se gnjevi na brata svojega ni za što, biti kriv sudu; a ako li ko reče bratu svojemu: raka! biće kriv skupštini; a ko reče: budalo! biće kriv paklu ognjenom. ...
Čuli ste kako je kazano starima: ne čini preljube.
A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom, već je učinio preljubu u srcu svojemu.
A ako te oko tvoje desno sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojijeh negoli sve tijelo tvoje da bude bačeno u pakao.
I ako te desna ruka tvoja sablažnjava, otsijeci je i baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojijeh negoli sve tijelo tvoje da bude bačeno u pakao. ...
Još ste čuli kako je kazano starima: ne kuni se krivo, a ispuni što si se Gospodu zakleo.
A ja vam kažem: ne kunite se nikako: ni nebom, jer je prijestol Božij;
Ni zemljom, jer je podnožje nogama njegovijem; ni Jerusalimom, jer je grad velikoga cara.
Ni glavom svojom ne kuni se, jer ne možeš ni dlake jedne bijele ili crne učiniti.
Dakle neka bude vaša riječ: da,da; ne, ne; a što je više od ovoga, oda zla je.
Čuli ste da je kazano: oko za oko, i zub za zub.
A ja vam kažem da se ne branite oda zla, nego ako te ko udari po desnome tvom obrazu, obrni mu i drugi;
I koji hoće da se sudi s tobom i košulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu.
I ako te potjera ko jedan sahat, idi s njime dva.
Koji ište u tebe, podaj mu; i koji hoće da mu uzajmiš, ne odreci mu.
Čuli ste da je kazano: ljubi bližnjega svojega, i mrzi na neprijatelja svojega.
A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone;“
(Matej, 5.17-44)
Jedno odlučno prevazilaženje
„Mnogih je plemenitih potrebno, naime, i različitih plemenitih da bi bilo plemstva! Ili, kao što sam nekad kazao u poređenju: „Upravo to je božanstvenost što ima bogova, a ne boga!“
„Čuo sam kako pobožni onostranci govore ove izreke svojoj savesti; i doista, bez zle namere i lukavstva – iako na svetu nema ničeg lukavijeg ni zlonamernijeg.
„Ta pusti neka svet bude kakav jeste! Nemoj ni prst dizati protiv toga!“
„Neka ko god hoće davi i kolje i seče i guli ljude: nemoj protiv toga dizati prst! Zbog toga će još naučiti da se odriču sveta.“
„A tvoj sopstveni um – njega sam prigušuj i davi; jer to je um od ovoga sveta – zbog toga ćeš sam naučiti da se odrekneš sveta“! –
Slomite, slomite mi, o, braćo moja, ove stare tablice pobožnjaka! Raspršite mi izreke klevetnika sveta!“
„“Ko mnogo nauči, oduči se od svake žestoke žudnje“ – to danas šapuću jedni drugima na svim mračnim ulicama.
„Mudrost zamara, ništa se ne isplati; ne treba da žudiš!“ – ovu novu tablicu sam zatekao kako visi čak i na tržnicama.
Slomite mi, o, braćo moja, slomite mi i ovu novu tablicu! Okačili su je umorni od sveta i propovednici smrti, a i tamničari: jer vidite, to je takođe propoved za ropstvo!...
Htenje oslobađa: jer htenje je stvaranje: tako ja učim. I samo za stvaranje treba da učite!
„“Čemu živeti? Sve je taština! Živeti – to je mlatiti praznu slamu; živeti – to je sažeći se a ipak se ne zagrejati.“ –
Ovakvo starinsko brbljanje još važi kao „mudrost“; jer staro je i miriše na ustojalo, pa ga zato više cene. I memla podaruje plemstvo. – ...
Takvi sedaju za sto i ništa ne donose sa sobom, čak ni valjanu glad: - pa onda hule „sve je taština!“.
Ali dobro jesti i piti, o, braćo moja, zaista nije tašta veština! Slomite, slomite mi tablice nikada veselih!“
„Ovako iziskuje moja velika lkjubav prema najdaljima: ne štedi svoga bližnjeg! Čovek je nešto što se mora prevazići.“
„Oh, braćo moja, jesam li ja svirep? Ali ja kažem: što pada, to treba još i gurnuti!“
„Na svojoj deci treba da popravite što ste deca svojih otaca: sve što je prošlo treba tako da iskupite!“
„“Ne pljačkaj! Ne ubij!“ – takve reči su nekad označavane svetima; pred njima su prigibali kolena i glave i izuvali cipele.
Ali ja vas pitam: gde su ikad na svetu postojali bolji pljačkaši i ubice no što su bile takve svete reči?
Zar u celom životu nema – pljačkanja i ubijanja? Pa kad su se takve reči nazivale svetima, zar time nije – ubijana sama istina?
Ili je to bila propoved smrti da se svetim nazove ono što svem životu protivreči i odvraća od njega? – Oh, braćo moja, slomite mi, slomite mi stare tablice!“
(F. Nietzsche, „Tako je govorio Zaratustra“, O starim i novim tablicama)
„Pogledaj te dobre i pravedne! Koga oni najviše mrze? Onoga ko lomi njihove tablice vrednosti, kršioca, prekršioca: - a to je onaj koji stvara.
Pogledaj vernike svih vera! Koga oni najviše mrze? Onoga ko lomi njihove tablice vrednosti, kršioca, prekršioca: a to je onaj koji stvara.“
„Ne treba da budem pastir, niti grobar. Čak neću ni da govorim ponovo s narodom; poslednji put sam govorio mrtvacu.“
(F. Nietzsche, „Tako je govorio Zaratustra“, Zaratustrin predgovor)
„Bolesnici i samrtnici su prezirali telo i Zemlju i izmislili su nebesnost i spasilačke kapljice krvi: ali čak i te slatke i mutne otrove uzimali su od tela i Zemlje!“
(F. Nietzsche, „Tako je govorio Zaratustra“, O onostrancima)
„Ali patim i patio sam s njima: oni su za mene zatočenici i obeleženi. Onaj koga nazivaju spasiocem okovao ih je u lance: - u lance lažnih vrednosti i suludih reči! Ah, kamo da ih neko spase njihovog spasioca! ...
Oh, pogledajte samo kolibe koje su posagradili ti sveštenici! Crkvama nazivaju oni svoje pećine što slatko mirišu.
Oh, kakva lažna svetlost, kakav zagušljiv vazduh! Ovde, gde duša ka svojoj visini – ne sme da uzleti!
Nego ovako zapoveda njihova vera: „Na kolenima uz stepenice, grešnici!“
Uistinu, radije ću još gledati bestidnika nego izvinute oči njihova stida i njihove vajne pobožnosti!“
(F. Nietzsche, „Tako je govorio Zaratustra“, O sveštenicima)
„Ja sam antimagarac par excelence i prema tome svetsko-istorijska nakaza – ja sam, na grčkom i ne samo na grčkom antihrist...“
(F. Nietzsche, „Ecce homo“, Zašto ja pišem tako dobre knjige)
