Najčuvenija fotografija ikada!!!
Ovo je najčuvenija fotografija ikada napravljena!
Od izuma fotografije do danas, nikada nije ponovljena takva koncetracija svetskih umova na jednom mestu. Može se slobodno reći da od tada nije ponovljena ni tema i izazov takvih razmera, koji ih je i okupio u jednoj sali, u čuvenom foajeu jednog hotela.
Radi se, zapravo, o petoj Solvay konferenciji o kvantnoj mehanici, održanoj u Brusselesu 1927. godine. Mnogi od vas koji se strasno bave matematikom, fizikom, hemijom i filozofijom, morali bi prepoznati mnoge aktere velike prekretnice modernog naučnog mišljenja.
Uz ovu fotografiju, koja svakom savremenom intelektualcu mora biti prezentna, najtoplije preporučujem knjigu Wernera Heisenberga "Fizika i metafizika" (inače jednog od ključnih učesnika ove konferencije).
Ko je na fotografiji?
gornji red (sleva na desno):
A.Piccard, E.Henriot, P.Ehrenfest, Ed. Herzen, Th. of Donder, E.Schradinger, E.Verschaffelt, W.Pauli, W.Heisenberg, R.H.Fowler, L.Brillouin
srednji red (-II-):
P.Debye, M.Knudsen, W.L.Bragg, H.A.Kramers, P.A.M.Dirac, A.H.Compton, L. of Broglie, M.Born, N.Bohr
donji red (-II-):
I.Langmuir, M.Planck, Marie Curie, H.A.Lorentz, A.Einstein, P.Langevin, Ch.E.Guye, C.T.R.Wilson, O.W.Richardson
Kako bi bliže ilustrovao atmosferu duha sa ove fotografije, dodajem samo par pasaža iz gore navedene preporučene Heisenbergove knjige (koji je, inače, kao jedan od ključnih tvoraca kvantne mehanike i teorije elementarnih čestica, u radikalno nacističkoj Nemačkoj radio na stvaranju atomske bombe, posla koji je njegov prijatelj i kolega Einstein obavio sa druge strane - preko bare):
Hajzenberg: Ako je unutarnja struktura atoma tako malo dostupna očiglednom opisivanju, kao što vi kažete, ako mi u stvari ne raspolažemo jezikom kojim bismo mogli govoriti o toj strukturi, hoćemo li uopšte ikad shvatiti atome?
Nils Bor: Hoćemo. Ali pri tom ćemo istovremeno tek naučiti šta znači reč "shvatiti".
...
Pored puta, ispred nas, ugledao sam telegrafski stub, toliko udaljen da sam se jedino bacajući kamen s krajnjim naporom snage mogao ponadati da ću ga pogoditi. Suprotno svim pravilima verovatnoće, pogodih ga otprve. Bor se duboko zamisli, a zatim reče:
Nils Bor: Da ste pokušali da nišanite, da razmišljate kako da hitnete, kako da pokrenete ruku, ne biste, naravno, imali ni najmanjeg izgleda da pogodite. Ako, medjutim, suprotno svakom razboru, prosto zamislite da biste mogli pogoditi, to je nešto sasvim drugo, onda se to očigledno može dogoditi.
...
Ajnštajn nije bio spreman da načelno prihvati statistički karakter nove kvantne teorije. Nije, razume se, imao ništa protiv iskazivanja verovatnoće tamo gde se dotični sistem ne poznaje dobro u svim odredbenim crtama. Na takvim iskazima počivale su i ranija statička mehanika i nauka o toploti. Ali Ajnštajn nije hteo da dopusti da je u načelu nemogućno poznavati sve odredbene crte potrebne za potpuno determinisanje zbivanja. "Dobri Bog se ne kocka" - tu izreku smo često slušali iz njegovih usta u toku ovih diskusija (Solvey-kongres u Briselu 1927.).
