Ovo je jedan istinit događaj iz JNA u SFRJ (zvuči malo nostalgično) koji smo mi tada malo modifikovali ne bi li dobio formu vica. Sve se dešava u kasarni JNA na ulazu u Zaječar, gde se na putu za grad mora preći jedan mostić.

  ****************************

Dobili vojnici izlaz u grad do 22.00h. Njih 20-ak zakasnilo. Prvi stiže tačno u ponoć i, naravno, pravo na raport kod dežurnog oficira.
 
DOF: Zašto kasniš vojniče?
VOJNIK: Druže kapetane, ja sam bio kod Dragane bataljonke, i baš kad je postalo najlepše, bacim pogled na sat i vidim da ću da zakasnim. Tu se sav unezverim, gde ću šta ću, ali mi Dragana onda reče da njeni ispred zgrade drže svezanog jednog konja, pa ti ja brzo siđem i uzjašem i jašem, jašem sve do mosta; tu konj slomi nogu, pa sam dalje morao pešice, i eto...
 
Ostali vojnici ponoviše istu priču, kako su sve jedan za drugim pristizali. Poslednji od njih stiže u 7 ujutro.
 
DOF: Zašto kasniš vojniče?
VOJNIK: Pa, ja ...
DOF: Nemoj mi reći, bio si kod Dragane bataljonke?
VOJNIK: Da, kako znate?
DOF: I dala ti je konja.
VOJNIK: Ne, dala mi je svoj džip.
DOF: Pa kako si onda toliko zakasnio?!
VOJNIK: Sve je bilo dobro dok nisam stigao do mosta. Tu sam naišao na gomilu nekakvih konja koji leže posred puta, pa sam morao zaobilaznim putem...
 

  ******************************************************************
 

Sećam se jedne večeri, kada je kasarnom prošla vest da je nesrećnica od neke bolesti preminula, zastave su bile spuštene na pola koplja.

Gde prestaje usamljenost, počinje trg; a gde počinje trg, počinje i buka velikih glumaca i zujanje otrovnih muva.

Beži u svoju samoću! Živeo si odveć blizu malih i jadnih. ... Ne diži više ruku na njih! Bezbroj ih je, i nije tvoja sudbina da budeš mahalica za muve.

(Friedrich Nietzsche, Tako je govorio Zaratustra, O muvama na trgu)

Ne moja mržnja, nego moje gađenje mi je halapljivo proždiralo život! Ah, često bi mi se zgadio duh kad bih našao da je i ološ duhovit!... 

Uistinu, morao sam uzleteti do najviše visine da bih ponovo našao vrelo uživanja! Oh, našao sam ga , braćo moja! Ovde na najvišoj visini izvire mi vrelo uživanja! I tu je život koji nikakav ološ ne ispija sa mnom!...

Jer ovo je naša visina i naš zavičaj: suviše visoko i strmo živimo ovde za sve nečiste i za njihovu žeđ. ...

Uistinu, snažan vetar je Zaratustra za sve nizije; i ovakav savet daje svojim neprijateljima i svemu što pljuje i bljuje:"Čuvajte se da ne pljujete protiv vetra!"

(Friedrich Nietzsche, Tako je govorio Zaratustra, O ološu) 

What's the essential difference between some internet communication and those in "real life", if there any?

I like to play (especialy when you gave me a good material), and this is just one point of view: 

Ovo je jedna od izuzetno mi dragih knjiga – „Monadologija“ od Gotfrida Vilhelma Lajbnica. Oni upućeniji u filozofiju i matematiku pre svega, dobro poznaju značaj i vrednost ovog dela, ali uopšte uzev, moglo bi se reći:“ Pa dobro, knjiga ko knjiga, lepo, ali šta s tim?“
Ono što ovu konkretnu knjigu izdvaja mimo svih drugih, kao i ono što želim ovim člankom iskazati, tiče se načina na koji sam došao do nje.
Moj prijatelj i kolega, negde na polovini naših studija, rešio je da svrati do mene na rođendanske palačinke na vodi sa studentskom kafom od 3dcl. Dugo je razmišljao šta da mi pokloni, a onda mu je sinulo. Otišao je do Narodne biblioteke i „pozajmio“ ovu knjigu. Zašto baš nju? Kao što se na slici iz bibliotekarskog kartona vidi (koji je došao zajedno s knjigom), lutao je od police do police sve dok nije pronašao knjigu koju sam ja među poslednjima uzimao, a onda na poleđini kartona napisao – „..(meni, je l’) ... za rođendan od Narodne biblioteke“.

Šta je u tome čudno? Možda ništa, a možda se ipak mogu pojaviti neka pitanja:

Da li i kakve moralne reperkusije ima „pozajmljivanje“ knjiga? Da li je to zločin ili samo prekršaj, oseća li izvršilac unutrašnju nelagodu, ima li u tome dobra ili je to jednostavno osuđujući čin neovlašćenog prisvajanja (knjiga ili patike, potpuno je svejedno)?

Može li se na činjenici da su se nekada knjige krale u izvesnom smislu ocrtati generacijski jaz? Kome od današnje mladeži pada na pamet da na ovako drastičan način dođe do knjige, ali do novca, patika i uopšte materijalnih dobara svakako je druga priča? Zašto je sve lakše naći dobro i bogato uređene domove u kojima se čovek izuzetno neprijatno oseća, jer nigde nema niti jedne jedine knjige? Zašto su na sajmu knjiga najprodavaniji hamburgeri i razne ukrasne đinđuve?

Šta se desilo sa Njenim veličanstvom knjigom i posilnim joj slugom čitaocem?

Ovo je e-mail koji sam dobio pre par dana?????!!!!!

FROM MRS. STELLA TONGA
J.H.B SOUTH AFRICA
Hello Dear,

l know you will be surprise to get this letter from me, l am only a widow who is desperate for an assistance, I am Mrs. Stella Tonga a widow originally from Zimbabwe, but living in south Africa with my son Paul as a refugee after the death of my husband, l inherited the sum of US$12Million (Twelve Million United States America Dollars), from my late husband which he deposited in a private security company here in south Africa before he died, he was a very rich tobacco farmer before he died, he was killed my our president ROBERT MUGABE government, lf you listen to international news CNN or BBC you will know what is happening in my country Zimbabwe, please go into this website you understand me http://www.rte.ie/news/2000/0418/zimbabwe.html
 
I found you interesting as a partner who l can trust to help me transfer this money out of South Africa. l am living as a refugee l cannot transfer this mo ney myself. Please do contact me on the above email address (………………….) please write me on my private email above please.  
 
l am willing to give you some commission, l will tell you more when l hear from you, l also have a good friend of my late husband who is a financial adviser here ( Bank Manager) who promise to help me transfer this money bank when l get somebody l trust, he was the person that advised me to get an international partner to assist me, because l cannot do any banking transaction here in south Africa because l am a refugee, l will want you to be honest to with me please that is all l need from you.
 
l will send you my picture, my son picture, my refugee identity and my international passport and my husband's death certificate, so you can see everything about me, l tell you more about this transaction when l get your reply, please l want you to be honest with me, if you are not honest l will not carry out this transaction with you, once more reply me on this email address 
(……………………….)

  l am waiting for your response 
Regards,
Mrs. Tonga