19 Avg, 2008

Majstor iluzije - M.C.Escher

 

 

Jedno od temeljnih filozofskih pitanja svakako je pitanje o istini. U svojoj kompleksnosti ono, pored logičkog razmatranja, povlači sobom i ontološki uvid – šta jeste (najpoznatije određenje istine koje daje tzv. teorija korespondencije, glasi: VERITAS EST ADAEQUATIO INTELLECTUS ET REI, ili kako to Aristotel u Metafizici 1011b27 kaže: ...reći da biće jeste i nebiće nije, istinito je; ili B.Bošnjak u Filozofija i kršćanstvo, str. 260: A govoriti o onome što jest da jest sigurno je apsolutno određenje istine. To adekvatno izražava naša riječ – istina. U samom pojmu sadržan je i problem. Istina je ono što je isto: to jest, sadržaj mišljenja treba da bude adekvatan biću o kome se misli. Etimološki „istina“ i „isto“ svodi se na korijen jbctb-), nadalje, neizostavno je i epistemološko (gnoseološko) propitivanje uslova, granica i moći spoznavanja, etc.

Od antike (sa izuzetkom srednjeg veka, gde se hrišćanstvo svom silinom obrušilo na ono najizvrsnije – um, pokušavajući da na to mesto umetne „neposredni uvid“, odn. veru) baštinimo razlikovanje 4 temeljne spoznajne moći: 1) čulnost, 2) opažanje, 3) razum i 4) um. „Isto se istim spoznaje“ – govorili su stari Grci, listom prihvatajući čulnost kao najnižu spoznajnu moć i izvor obmana, budući da njome spoznajemo samo fenomene (pojave), stvari kakvim se nama pojavljuju, a ne kakve su u svojoj istini – same po sebi. Tako recimo Platon dijalektiku određuje kao put dolaženja do pojmovnog saznanja koji polazi od najnižeg stepena saznanja (čulnog), ide preko proučavanja i razumevanja matematičkih oblika i relacija, da bi dospeo do onog najvišeg – do uvida u vrhunsko dobro, ideju Dobra koja je dobro po sebi.
U 17. veku, jedan od vodećih predstavnika engleskog empirizma, John Lock, izjavljuje : NIHIL EST IN ITELLECTU, QUOD ANTEA NON FUERIT IN SENSU ! odn. – „Nema ničeg u intelektu (umu) što prethodno nije prešlo preko čula“. Njegov savremenik, Gottfrid Wilhelm Leibnitz, ali predstavnik racionalizma, lucidno odgovara : „da, osim intelekta samog!!!“.

Varaju li čula ili ne, koliko je čulna spoznaja verodostojna? Zašto su stari Grci pretpostavljali sferični oblik Zemlje, izračunavajući njen obim pomoću štapa, senke i bunarske vode? Zašto su razjareni popovi 1600. godine na cvetnom trgu u Rimu spalili Đordana Bruna? Kako se Nikola Kopernik svojom heliocentričnom postavkom usudio prkositi „očiglednosti“ crkvenog tumačenja božanske objave? 
Kakva je priroda čulne spoznaje; šta su čula?
U Transcendentalnoj estetici Kritike čistog uma, Kant, noseći se ovim pitanjima, određuje prostor i vreme kao transcendentalne forme čulnosti apriori, odn. one forme koje uopšte omogućuju spoljašnju čulnu datost.
Šta je, dakle, vreme? Šta je prostor? Kakav je njihov odnos? .............

U traganju za odgovorima na ova (i mnoga druga proizlazeća pitanja), smatram ilustrativnim „bacanje pogleda“ na neke od radova velikog holandskog majstora grafike i čulno-prostorne igre, M.C.Eschera . 

 

 

Maurits Cornelis Escher

1898-1972

 

 

 

gore-dole? 

 

 

leva ili desna? 

 

dan - noć

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Escherov "vodopad", uz pokušaj "lego" verzije

 

 

 


Komentari

  1. Uh, najpre nas bacis na razmisljanje o tome sta je istina, a onda povecas nedoumicu kroz odlicne grafike u kojima opet treba da otkrijemo sta je istina!!!
    Odlican post!

    Autor Pinokio — 19 Avg 2008, 20:50

  2. Hvala, Pinokio! Filozofija je najnekorisnija (reče čika Aristotel) jer ne koristi ničem drugom osim samoj sebi, odn. to je znanje radi znanja (kao i matematika), ali istovremeno je najdublja ljudska potreba! Dok je ljudi postavljaće se ova pitanja, a odgovori će samo razdvajati epohe. Svojevrstan dokaz tome je i činjenica da i bakice s pijace misle da znaju šta je istina, šta je vreme, prostor, beskonačnost, lepo, dobro,..... samo dok ih neko ne pita!
    Kad nam ono svakodnevno, uobičajeno, podrazumevano postane upitno - spremni smo da krenemo u traganje za istinom.
    Ave!

    Autor patos — 19 Avg 2008, 21:35

  3. Ave, Caesari, morituri te salutant!
    Mislila sam na umor, ali ne tvojim postom. Samo nastavi dalje, sa filozofskim patosom!

    Autor sanjarenja56 — 19 Avg 2008, 21:51

  4. Cestitam.Samo toliko.

    Autor nervozni — 19 Avg 2008, 21:59

  5. Ave,sanjarenja i blagodarim. Strasno, razume se, jer drugačije ne umem, ne mogu, niti želim. Dobar odmor ti želim, pa nam dođi ponovo. Hm, strast, evo razmišljam kuckajući o klevetnicima života, nikad veselima, onima koji "otaljavaju" život čekajući - suprotno !
    "Jer umeće da se stoji zasluga je kod dvorana; i svi dvorani veruju da u blaženstvo posle smrti spada - dozvola da se sedi!" ...

    Autor patos — 19 Avg 2008, 22:12

  6. Blagodarim, nervozni!

    Autor patos — 19 Avg 2008, 22:14

  7. Eh, mnogi nikad ne shvate da je život premijera, i da nema reprizu!

    Autor sanjarenja56 — 19 Avg 2008, 22:16

  8. Tako je sanjarenja - uz malo sreće 70-tak proleća. Ne znam zašto mi sada padaju po tastaturi izvesni kaluđeri koji po manastirima dobroćudnim porodicama sa 2,3,4,5-toro dece drže lekcije o porodici - klevetnici života par exelance! Ako je ljubav, sex, rađanje, sam život greh i greška, kao što oni pokazuju i o tome klepeću - ajmo svi u kaluđere i monahinje da osetimo blaženstvo apstinencije od života! Ajmo da budemo poslednji ljudi - do nas život, a sa nama odricanje i nirvana!
    Ja se raskuckah i ne stigoh da primetim da si se već odmorila?

    Autor patos — 19 Avg 2008, 22:32

  9. Patos, tebi ništa ne promiče...lakunoć, pametno momče!

    Autor sanjarenja56 — 19 Avg 2008, 22:38

  10. ha-ha, laku noć i hvala za "momče"!

    Autor patos — 19 Avg 2008, 22:44

  11. Samo otvorila i pogledala, zanimljivo, ali sam umorna za detaljisanje, sutracu se pozabaviti natenane... laku noc :)

    Autor iluzija — 20 Avg 2008, 00:33

  12. Dobrojutro, momče, nema na čemu!

    Autor sanjarenja56 — 20 Avg 2008, 06:24

  13. Da mi je neko pricao da cu zevati po blogu nekoga ko pise o filozofiji,ne bih mu verovala.A eto,uvek rado svratim i sa paznjom procitam napisano.
    Grafike su odlicne,bas su me odusevile.A istina...zavisi od ugla iz kog gledas!

    Autor siljka — 20 Avg 2008, 08:05

  14. Pozdrav iluziji od mene i iluzijama od Eschera !

    Autor patos — 20 Avg 2008, 09:07

  15. Dobrojutro sanjarenja, al' si ti neki ranoranilac!

    Autor patos — 20 Avg 2008, 09:10

  16. "Da mi je neko pričao".... rek'o bi mu ala laaažeeeš! Eto, opet koncept istine.
    Drago mi je što te ovakve teme golicaju, draga siljka, i uvek dobrodošla.
    A što se tiče relativnosti istine, odn. zavisnosti od ugla gledanja, ta je postavka prvi puta izneta u 5. veku pre nove ere od strane sofista (putujućih mudraca koji su, između ostalog, prvi naplaćivali svoje časove). Tako, npr. Protagora izjavljuje "Čovek je mera svih stvari, onih koje jesu da jesu, a onih koje nisu da nisu", a Gorgija "nema istine, a da je ima ne bi se mogla spoznati, a kad bi se mogla spoznati ne bi bila saopštiva", etc. Možda najčuveniji sofizam tog doba je Lažljivac, i najjednostavnije formulisan glasi : JA LAŽEM ! - šta je ovim rečeno - ako govori istinu, to znači da laže; ako laže, znači da govori istinu. Izvesni Filipes je umro pokušavajući da reši Lažljivca - na njegovom nadgrobnom natpisu je stajalo :"Putniče, ja sam Filipes, ubio me je argument, onaj Lažljivi, i duboko noćno razmišljanje".
    Po mom sudu, određeni oblik sofisterije i pokušaj sveopšteg relativizovanja prisutan je i u aktualnoj postmoderni, odn. gotovo redovno kada se važeći koncepti dovode u pitanje.
    Ave!

    Autor patos — 20 Avg 2008, 09:32

  17. Sada sam procitala post... Ako si napisao... :)

    "A što se tiče relativnosti istine, odn. zavisnosti od ugla gledanja, ta je postavka prvi puta izneta u 5. veku pre nove ere od strane sofista "

    hehe

    ;)

    Autor iluzija — 20 Avg 2008, 20:24


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.co.yu

Free Counter
Free Counter