25 Avg, 2008

Sofizmi

 

U drugoj polovini 5. veka p.n.e. helenski polisi doživljavaju izvestan procvat u političkom, ekonomskom, vojnom i kulturnom pogledu. Njihova imanentna antitetika tokom 4. veka dovodi do krize i sloma „klasičnog „ polisa i uspostavljanja nove društvene i duhovne paradigme (u težištu interesovanja nije više priroda kao kod „fizičara“ kosmološkog perioda, već temeljno pitanje postaje čovek, čime otpočinje tzv. antropološki period antičke epohe). Vesnici i značajni akteri ovog obrta bili su filozofi – sofisti (Protagora iz Abdere, Gorgija iz Leontina, Hipija iz Eleje, Prodik sa Keosa, Antifont, Alkidam, Likofron, Pol, Trasimah iz Halkedona, Kritija iz Atine, ...).
Sofisti su sebe nazivali učiteljima mudrosti (sophia – mudrost, sophos – mudrac), tačnije, putujućim učiteljima mudrosti, budući da su se selili iz jednog u drugi polis poučavajući svoje sagovornike novoj disciplini – retorici, veštini javnog govorenja (od grč. retoreo – držim govor), koja se u vreme ekpanzije demokratskog uređenja smatrala vrlo poželjnim umećem (često završavajući u eristici – veštini prepiranja, umeću napadanja ili odbijanja bilo koje teze, zaključivanju ne radi istine već radi pobede nad suparnikom – čijim se tvorcem smatra Protagora).
Vodeća intencija sofističkog učenja je uzimanje vlastite subjektivnosti kao merila i svrhe svega, što vodi u svojevrsni skepticizam i opštu relativizaciju. Možda najilustrativniji primer predstavlja čuveni Protagorin stav HOMO MENSURA, odn. – „Čovek je mera svih stvari, onih koje jesu da jesu, a onih koje nisu da nisu“, ili Gorgijin – „ nema istine, a da je ima, ne bi se mogla spoznati, a kad bi se mogla spoznati, ne bi bila saopštiva“.
Vrlo brzo (zahvaljujući Sokratu i Ksenofanu, Platonu, Aristofanu i Aristotelu) sofisti postaju ozloglašeni zbog služenja lažnim dokazima, namernog izvrtanja misli, namernog izdavanja slabijih argumenata za jače i posebno zbog činjenice da su oni prvi koji su od slušalaca naplaćivali svoja predavanja (a neki se od njih tako prilično obogatili). Kako je to moglo biti prihvaćeno od Helena, možda najbolje ilustruje Ksenofan, kada u „Uspomenama o Sokratu“ kaže – „I one koji mudrost za novac prodaju onome ko hoće zovu sofistima kao bludnike“ (kao one koji svoju lepotu prodaju za novac).
Tako stižemo do Aristotelovog „Organona“, čiji značajan odeljak nosi naziv – „O sofističkim pobijanjima“. Tu je zasnovano učenje o logičkim greškama – sofizmima i paralogizmima, kao takvim zaključcima (i dokazima) koji prividno izgledaju tačni, ali su ustvari lažni. 
PARALOGIZMI – su nenamerne logičke greške (obično usled jezičke konfuzije);
SOFIZMI – su namerno učinjene logičke greške (u tom smislu Platon sofiste i naziva - „trgovci hranom za dušu“).

Osnovna intencija ovog priloga je pomoć učenju (i izučavanju) logike, pružanjem određenih ilustrativnih primera. Tako najpre pogledajmo neke od čuvenih antičkih sofizama:

 

 1. LAŽLJIVAC : (svakako najčuveniji sofizam) najjednostavnije formulisan, glasi: JA LAŽEM ! (ako govori istinu, to znači da laže; ako pak laže, to znači da govori istinu! Šta on zapravo govori, odn. šta je istina?). Izvesni Filipes je po predanju umro pokušavajući da „reši“ Lažljivca; na njegovom nadgrobnom spomeniku je pisalo : Putniče, ja sam Filipes, ubio me je argument, onaj Lažljivi, i duboko noćno razmišljanje.
2. ROGATI : - Šta nisi izgubio, imaš? – Da. – Rogove nisi izgubio? – Ne. – Dakle, imaš rogove!
3. ĆELAVI : - Da li je čovek ćelav ako mu iščupaš jednu dlaku? – Ne. – A ako mu iščupaš dve dlake? – Ne. - A ako mu iščupaš tri dlake? – Ne. ..... (pitanja se nastavljaju dok sagovornik u jednom trenutku odgovori – Da, sofist zaključuje da čupanje jedne dlake čini čoveka ćelavim; ako sagovornik uporno odgovara negativno, sofist zaključuje da čovek gubeći dlaku po dlaku ne može nikad oćelaviti).
4. KROKODIL : Krokodil koji je uhvatio dete obećava majci koja stoji na obali da će joj ga vratiti ako pogodi šta namerava da učini s njim: MAJKA: Ti nameravaš ili da pojedeš dete ili da mi ga vratiš. Ako nameravaš da mi ga vratiš, vratićeš mi ga zato što nameravaš. Ako nameravaš da ga pojedeš, a ja to pogodim, vratićeš mi ga zato što sam pogodila. Prema tome, vratićeš ga u svakom slučaju. KROKODIL : Ako nameravam da pojedem dete, a ti to pogodiš, neću ti ga vratiti zato što nameravam da ga pojedem. Ako ne nameravam da pojedem dete, a ti to ne pogodiš, neću ti ga vratiti zato što nisi pogodila. Dakle, neću ti ga vratiti ni u kom slučaju.
5. PROTAGORA I UČENIK : Sofist Protagora je podučavao Euatla advokatskoj veštini. Pogodili su se da učenik plati odmah polovinu školarine, a drugu polovinu kad dobije prvu parnicu. Kako po završenom školovanju učenik nije vršio advokatsku praksu, učitelj ga je tužio sudu: PROTAGORA : Ti ćeš mi svakako platiti ostatak školarine. Jer ako izgubiš parnicu, platićeš po odluci suda, a ako je dobiješ, platićeš mi po našoj pogodbi. UČENIK : Ako dobijem parnicu, neću ti platiti jer je tako sud presudio. Ako izgubim, neću ti platiti jer smo se tako pogodili.



Tako u antici, a evo nekoliko naših zgodnih (i savremenih) bisernih primera (većina je sa њњњ.србовање.цом): 


Opštinski sud u Babušnici
   
  B A B U Š N I C A

PREDMET: Aca Janković, iz Niša
  Odgovor na tužbu
  P-434/93.

Ovaj odgovor na tužbu pišem na osnovu saznanja da sam od strane Milivoja Stankovića iz Izvora, tužen zbog gaženja njegovog praseta.
Kako tužbu nisam dobio, niti pročitao, to ne znam da li me imenovani tuži još zbog nečega, jer mu nikada nisam zgazio prase. Sigurno znam da niti pešice niti kolima nisam ulazio u svinjac (mesto gde se čuvaju prasići) Milivoja Stankovića, iz Izvora, pa samim tim i nisam bio u situaciji da mu zgazim prase. Znači imenovani me tuži zbog nečega što nisam učinio.
Ako me pak tuži zbog jednog događaja od pre 7-8 meseci na putu ispred njegove kuće, opet nije u pravu jer mu ni tada nisam zgazio prase. Naime, kolima sam išao iz Izvora za Niš. Tužilac je stajao na putu ispred njegove kuće. Nikakvog praseta nije bilo na putu. U trenutku kada sam prolazio pored tužioca, čuo sam neku viku i osetio sam da je nešto udarilo u prikolicu koju sam vukao kolima. (.......sada jedna zamrljena rečenica........) Znači ja ga nisam zgazio.
Sada, razmišljajući o tom događaju, ako me tužioc tuži zbog tog događaja, dolazim do zaključka da tužioc nije u pravu. Naime, na osnovu ponašanja praseta može se zaključiti da je prase htelo da izvrši samoubistvo uskakanjem pod točkove auta, ali je promašilo i udarilo u prikolicu. Zato smatram, da tužioc nije dobro čuvao prase i da ga je maltretirao, pa je ono htelo da prekrati muke i da izvrši samoubistvo, znajući da će kad tad biti zaklano. Pa iako nije uskočilo pod točkove auta, već udarilo u prikolicu, ipak je uspelo. Jer, kako sam saznao, tužioc je prase zaklao, što znači da mu je prekratio muke i daje prase uspelo u svojoj nameri da se ubije.
Na osnovu svega iznetog predlažem da Sud donese Rešenje o obustavi postupka, jer ja nisam kriv što je tužioc prase loše čuvao pa je ono htelo da se ubije i prekrati svoje muke.
Takođe nisam kriv i iz sledećih razloga:
- prasetu nije mesto na putu, već u svinjcu, a ako je na putu mora biti obezbeđeno;
- tužioc nije imao nikakvu štetu, jer je prase pojeo, a ja nemam nikakvog razloga da plaćam njegovo gošćenje;
- ako tužioc kaže da je prase kupio da čuva, onda ga je loše čuvao jer zašto bi ono htelo da izvrši samoubistvo.
Na osnovu svega napred iznetog smatram da nisam kriv i predlažem da Sud i donese takvo Rešenje.
  Aca Janković iz Niša

 

 

***

 

 

A ovako izgleda RADIKALNO upravljanje komunalnim službama:

 

 

 

***

 

 

Evo zanimljive logičke greške jezičke prirode (koje se usluge nude u ovom salonu?):

 

 

 

 

 

***

 

 

 

Ovako, otprilike izgleda naša varijanta antičkog "Lažljivca":

 

 

 

 

Nailazite, dakle, na simpatičnog čičicu ispred neobeleženog raskršća (zato je ovo naša verzija!). U jednom smeru je put ka selu Istinoljubaca, čiji meštani uvek govore istinu; u suprotnom smeru je selo Lažova, dakle onih koji nikada ne govore istinu, odn. uvek lažu. Čičica je naravno iz jednog od tih sela, ali vi ne znate iz kog, kao što ne znate u kom je smeru koje selo.

Vaš zadatak je da postavite jedno jedino pitanje i da na temelju čičinog odgovora sa potpunom izvesnošću odete u selo Istinoljubaca!

Besmisleno je pitati :"Čiča, gde je selo Istinoljubaca?", budući da čičica ne nosi bedž sa natpisom sela iz koga je, odn. ne znate da li će reći istinu ili će vas slagati.

Dakle, kako glasi pitanje? 

 

 

 


Komentari

  1. Znao sam da će biti teksta i na ovu temu.

    Prase je očigledno najveća žrtva i njegovu smrt ne može nadoknaditi ništa (pa čak ni pun stomak!).

    Na cenovniku salona postoji jedna logička greška. Kako FARBANJE I SISNJE može biti jeftinije od SATIRANJA!

    Za čičin problem znam odgovor al' neću da kažem. Mučite se malo... Muhaha!

    Pozdrav!

    Autor ivanpetrovic — 25 Avg 2008, 15:12

  2. He-he, pa valjda je to SATIRANJE stepenovano - možete biti SATRTI za 300 ili za 500!
    Ave!

    Autor patos — 25 Avg 2008, 15:17

  3. @Patos, veoma je interesantno i poucno ovo sto si napisao! I sada si me stavio na muke da razmisljam o pitanju za ovog cicu! Razmisljam i ne znam koje je pitanje, cek' da razmislim jos malo! Moze ovo pitanje: "Cica, ako odem desno pogresicu, a ako odem levo opet cu pogresiti, zato je bolje da ostanem ovde na raskrsnici i cekam da prestanem da me lazes i kazes mi istinu u kom pravcu je selo Istinoljubaca, a obzirom na to da istina ne postoji, to jest da sve sto mi budes rekao ce biti laz, jer se ti samo lazima sluzis i sve sto kazes znam da ce biti pogresno, mogu da zakljucim da si ti iz sela Lazova, tako da cu ja cekati da vidim da li ces krenuti levo ili desno jer ti moras otici u svoje selo Lazova, znaci da je selo istinoljubaca suprotan smer, to jest ako ti krenes desno ja cu levo i obrnuto, a posto znam da iako krenem u selo Istinoljubaca, znam da cu na kraju doci do sela Lazova jer uvek na kraju istine saznamo neku laz koja nam je promakla, tako da trazeci istinu nailazimo cesto na lazi, tako da ja ne biram ni jedan od ova 2 puta"! Zadovoljan odgovorom????

    Autor andrijana — 25 Avg 2008, 15:22

  4. Mozda ovo i nije pitanje, ali je filozofska zavrzlama! A pitanje bi bilo: " Da li ti lazes?" Ne znam odgovor, kazi mi molim te koje je pitanje????

    Autor andrijana — 25 Avg 2008, 15:25

  5. "Lep pokušaj, ćero." - reče čiča zadovoljno sučući brke.
    U pravu si Andrijana, ovo i jeste jedan oblik formalnologičke glavolomke (ili kako ti reče "zavrzlame"). Evo male pomoći: da bi bilo validno svako pitanje (rešenje) ovog problema mora ispunjavati osnovne formalnologičke zakone identiteta i isključenja trećeg: dakle, voditi računa da pitanje isprovocira pozitivan govor o pozitivnom = pozitivan odgovor, ili/i negaciju negacije = pozitivan odgovor!
    Eto, nadam se da si za sada zadovoljna, a nešto kasnije uslediće i moguće rešenje-pitanje!
    Ave!

    Autor patos — 25 Avg 2008, 16:23

  6. Pitacemo dedu gde je selo i otici u tom pravcu, deda mozda laze a mozda i ne laze, ali mi sigurno ne znamo gde je selo. Verovacemo dedi na rec, jer nepoverenje nikog nigde nije odvelo. A ako nas je dedica slagao...nista strasno,uvek mozemo da se vratimo na pravi put

    Autor casper — 25 Avg 2008, 16:28

  7. @patos, znaci bilo sta da ga pitam on ce odgovoriti pozitivno! Ako ga pitam da li je desno selo Lazova, on ce reci da jeste, ako ga pitam da li je desno selo Istinoljubaca, on ce reci da jeste i suprotno! Ne znam, ne mogu vise da razmisljam, iako nikada ne odustajem, sada cu morati! Stavljas me na teske muke, e pa ja cu da cucim ispred kompjutera dok mi ne otkrijes resenje!!!

    Autor andrijana — 25 Avg 2008, 16:33

  8. Sad procitah sta je Casper napisala i mislim da je to resenje! Jeste to resenje, zar ne?

    Autor andrijana — 25 Avg 2008, 16:36

  9. he-he, casper, sa dedama nikad ne znaš na čemu si, mislim, možda je sklerotičan tako da ne zna ni ko je ni odakle je? I u pravu si, u životu ovakva situacija je "ništa strašno", napravimo par koraka više i na kraju ćemo i otići tamo gde smo naumili. Samo što to ovde ne važi. Ovaj problem se pre svega postavlja kao, mogli bi reći, formalnologička igra i kao svaka igra ima stroga pravila (ili mat. rečeno uslove).

    Autor patos — 25 Avg 2008, 16:41

  10. budući da odovor na postavljeno pitanje odavno znam, zadržala bih se na jednom od "sofizama" koji su do skora bili jako popularni u vidu natpisa na mearama - besplatno pečenje -
    gde samo naglasak deli istinu od laži i zablude.
    Prijatno!

    Autor domacica — 25 Avg 2008, 17:17

  11. Domaćice, to može da zvuči baš onako, inkvizitorski!
    Ave!

    Autor patos — 25 Avg 2008, 18:15

  12. Andrijana, izvinjavam se na čekanju. Evo mogućeg rešenja:
    "Čiča, šta bi neko iz tvog sela rekao, gde je selo Istinoljubaca?"
    Dakle, ako je čičica iz Istinoljubaca, svako iz njegovog sela bi rekao istinu (pokazao pravi smer), a čičica bi to potvrdio - pozitivno o pozitivnom = pozitivno!
    Ako je čičica iz Lažova, svako iz njegovog sela bi slagao (pokazao pogrešan smer), a čičica bi slagao da on laže i tako pokazao pravi smer - negacija negacije = pozitivno!
    Ave!

    Autor patos — 25 Avg 2008, 18:28

  13. vrlo vrlo interesantno:)
    a odgovor je već ponuđen, a ja ionako bosanka;)

    Autor donna — 25 Avg 2008, 19:15

  14. Drago mi je donna da si među onima koji logičke rasprave (doduše, ovde na malo popularniji i šaljiviji način) nalaze interesantnim. Obično se od logike (i matematike, posebno na našim prostorima) zeva i beži u - nelogično! (besmisleno, ali zauzvrat blaženo komforno)
    Ave!

    Autor patos — 25 Avg 2008, 20:12

  15. E, ovo je bilo zanimljivo. Dobro što sam se uključila na kraju i nenamerno ispala lukava :)

    Autor sanjarenja56 — 25 Avg 2008, 21:38

  16. ha-ha, sanjarenja, namerno ili ne, tek eto! Dobrodošla!
    Ave!

    Autor patos — 25 Avg 2008, 21:49

  17. @patos, evo tek sam sada videla resenje! Pa jeste, tako je, to je logicno resenje! Pozdrav!

    Autor andrijana — 26 Avg 2008, 11:52

  18. Pa da andrijana, rešenje logičkog problema mora biti - logično!
    Ave!

    Autor patos — 26 Avg 2008, 12:13

  19. Ono sa prasetom je mnogo cool
    hahahahaaaaa

    inace, blog vam je prilicno cool takodje
    plasim se da ce nas, u poredjenju s ovim, da bude malo dosadan
    Ave!

    Autor Katarina — 21 Feb 2009, 00:03

  20. Draga koleginice, najpre hvala, a onda moram reći da ne vidim razloge za strah.
    Da, filozofija nije stvar kolektiviteta u vidu zajedništva. Međutim, blog koji ćete voditi vidim pre svega kao svojevrsni virtualni zbornik sjajnih radova i upita. Dakle, samo nek je strasti, pa će i svet biti mali... jer on to može biti samo velikima, koji, s druge strane, takvima mogu postati samo unetom strašću. Ovi drugi se pogube pre nego su kročili.
    Puno uspeha u radu!
    p.s. ja možda povremeno skočim, čisto da zasmetam, hehehe...
    Ave!

    Autor patos — 22 Feb 2009, 22:57

  21. znam...
    samo se plasim da necemo imati citaoce, mozemo pricati sta hocemo, ali oni su ipak bitni. No, nije to ni bitno..
    sutra pocinjemo sa radom / odnosno sa Talesom :)
    Ave!

    Autor Katarina — 22 Feb 2009, 23:48

  22. Ma bez brige. Odluka za najsofisticiranije stvari podrazumeva odsustvo mase, ali neće biti ni autizma. Čitaočki odjek će vremenom doći.
    Uostalom, ja uopšte ne sumnjam u Ivanove menadžerske sposobnosti, hehehe...
    Ave!

    Autor patos — 23 Feb 2009, 09:51

  23. Odlicno. Zanimljiva tema.

    Autor Aleksandra — 30 Maj 2012, 20:32

  24. kod nas u bosni odvalimo dedu ciglom i on kaže đe je selo

    Autor čiča sa plafona — 04 Jan 2018, 13:35

  25. Nosi se

    Autor db — 10 Dec 2019, 15:15


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.co.yu

Free Counter
Free Counter